Obeležena 160. godišnjica od rođenja dr Ferenca Kemenja

Polaganjem venaca na spomen-bistu u Aleji velikana, u Karađorđevom parku, u Zrenjaninu je obeležena 160. godišnjica od rođenja dr Ferenca Kemenja (1860-1944). Ferenc Kemenj, jedan od osnivača Međunarodnog olimpijskog komiteta i jedan od pionira savremenog olimpijskog pokreta, rođen je pre 160 godina u našem gradu.

Venac na njegovu spomen-bistu položili su predstavnici Grada Zrenjanina i Sportskog saveza grada. U delegaciji su bili pomoćnik gradonačelnika Simo Salapura i generalna sekretarka Sportskog saveza Grada Zrenjanina Vukosava Đapić Atanacković, kao i predstavnici zrenjaninskih olimpijaca, Momir Rnić i Milorad Stanulov, osvajači četiri olimpijske medalje.

– Ponosni smo na ljude sa ovog istorijskog i životnog prostora, koji su naš grad povezali s Evropom i svetom. Posebno možemo biti ponosni na naš sportski identitet. Okupili smo se da obeležimo 160 godina od rođenja dr Kemenja, pionira olimpijskog pokreta i osnivača modernih olimpijskih igara. Naravno, i preteče nečega što se danas zove „Zrenjanin, grad sporta“. Posebno sam zahvalan našim olimpijcima, koji su došli da zajedno obeležimo ovaj značajan datum. Hvala im i što su podržali kandidaturu našeg grada za titulu „Evropski grad sporta“ 2021. godine – naglasio je Salapura.

Pročitajte još: Ozbiljne podele u Veslačkom savezu Srbije, biće posla i za advokate!

On je istakao i da je to prilika da se podsetimo naše bogate sportske istorije, jer je dr Ferenc Kemenj utisnuo dubok pečat ne samo u našem gradu, već i u Evropi. Salapura je podsetio da je Zrenjanin do sada imao 43 učesnika na Olimpijskim igrama, od sportista, do sudija i sportskih funkcionera. Sportisti iz našeg grada su osvojili 23 olimpijske medalje.

Počast odali i olimpijci Momir Rnić i Milorad Stanulov

Proslavljeni rukometaš Momir Rnić, koji je tri puta učestvovao na Olimpijskim igrama kao član rukometne reprezentacije Jugoslavije, može se pohvaliti sa dve medalje. U Los Anđelesu je 1984. godine bio u timu olimpijskih šampiona, a u Seulu 1988. godine osvajač bronzane medalje.

– Često čujem komentare, da li je moguće da iz jedne relativno male sredine potekne tako velik broj poznatih sportista, koje ljudi prepoznaju čak i po imenima. Zrenjanin treba time da se ponosi i da nastavi tu tradiciju. To treba da bude uzor i podsticaj svim mladim ljudima koji tek počinju da se bave sportom – poruka je slavnog sportiste.

I veslač Milorad Stanulov, koji je u dubl-skulu s Novosađaninom Ivanom Pančićem osvojio dve olimpijske medalje, i to srebrnu u Moskvi 1980. godine i bronzanu 1984. u Los Anđelesu, ukazuje da se u Zrenjaninu neguje duh olimpizma.

– Nastup na Olimpijskim igrama nešto je o čemu sam maštao. Ne samo da sam uspeo da budem u nacionalnom olimpijskom timu, već sam i na igrama u Moskvi i Los Anđelesu osvojio medalje. To je dečački san pretvoren u realnost i nešto najlepše za svakog sportistu. Meni su sportski uzori bili rvač Branislav Simić i bokser Zvonko Vujin. A nas su nasledili mlađi takmičari iz Zrenjanina, i to se nastavlja – zaključio je Stanulov.

Ko je bio Ferenc Kemenj?

Ferenc Kemenj rođen je 18. jula 1860. godine u Velikom Bečkereku, u jevrejskoj porodici. Njegova porodica se u grad doselila 12 godina ranije i stanovala je na današnjem Žitnom trgu. Školovao se u Budimpešti i Parizu. Tamo je završio dva fakulteta. Potom je radio kao direktor škole i profesor matematike i fizike. Bio je reformator školstva, a najviše pažnje je posvećivao fiskulturi. Među prvima se zalagao da se pri školama izgrade fiskulturne sale, o čemu je napisao više radova.

Predavanje barona Pjera de Kubertena o ideji olimpizma ga je opčinilo. Ubrzo je postao njegov saradnik, a potom član Međunarodnog olimpijskog komiteta i jedan od organizatora prvih savremenih Olimpijskih igara u Atini 1896. godine. Uz ovu važnu obavezu, dr Kemenj je bio i pratilac reprezentacije Ugarske, za koju je nastupao Momčilo Tapavica, prvi Srbin olimpijac. Dr Ferenc Kemenj je pratio nastupe Tapavice, a pošto je pisao i izveštaje za tadašnje sportske novine u Ugarskoj, isticao je njegove zavidne rezultate.

Pročitajte još: Košarkašice Proletera u izmenjenom sastavu dočekuju početak sezone

Iz olimpijskog komiteta svoje zemlje i iz Međunarodnog olimpijskog komiteta povukao se 1907. godine. Život mu se tragično prekinuo tokom Drugog svetskog rata. Sa suprugom je izvršio samoubistvo 21. novembra 1944. godine, u Budimpešti. Ostalo je nejasno da li se na takav čin odlučio zbog pacifističkih stavova i neslaganja sa tadašnjom vlašću ili zbog progona, jer je bio jevrejskog porekla.

Rodni Zrenjanin mu je 1972. podigao spomen-bistu u Aleji velikana u Karađorđevom parku. U pitanju je rad beogradske vajarke Radmile Graovac.

Prijavite se na naš newsletter i jedanput nedeljno najvažnije vesti iz Zrenjanina i okoline stizaće na vašu e-mail adresu.