Dragutin Jegdić, umetnik i borac: Master likovnih umetnosti u borilačkoj areni

Među borcima, koji su prošlog vikenda nastupili na drugom po redu MMA spektaklu „Armmada“, održanom u Sportskoj hali u Vranju, bio je i Dragutin Jegdić. U svom drugom profesionalnom meču u mešovitim borilačkim veštinama, Dragutin je pobedio Dritana Barjamaja iz Austrije tehničkim nokautom u drugoj rundi. Time je upisao i drugu pobedu u svojoj dosadašnjoj takmičarskoj karijeri. Nikoga, ko iole poznaje Dragutina, to ne iznenađuje, jer znaju koliko je posvećen svemu onome što radi. To je, uostalom, pokazao i u vreme dok je studirao.

Dragutin je, naime, master likovnih umetnosti. Završio je master akademske studije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u klasi profesora Gorana Despotovskog. Bio je jedan od najboljih studenata i kao takav je svojevremeno dobio i stipendiju Opštine Sečanj.

PROČITAJTE JOŠ: Đurađ Đorđević se talentom nametnuo trenerima Crvene zvezde

– Bio sam veoma posvećen student i akademija me je umnogome oblikovala kao čoveka, naročito u načinu razmišljanja i kritičkog pogleda na svet. Aktivan sam kao izlagač, izlagao sam na više samostalnih i kolektivnih izložbi i učestvovao na mnogim umetničkim projektima, kako domaćim, tako i međunarodnim. Volim umetnost. Jednostavno se čovek sa time rodi. Od malih nogu me je veoma interesovala likovna umetnost. Sa oduševljenjem sam posmatrao dela velikih majstora i puno vremena provodio u crtanju i slikanju. Akademija je nekako došla kao prirodni put mog daljeg školovanja – priča za portal zrenjaninski.com MMA borac i umetnik Dragutin Jegdić.

Za Sečanj ga vezuju najlepše uspomene

Naš sagovornik je rođen u Beogradu, a celo detinjstvo i ranu mladost proveo je u Sečnju. Tamo se i školovao i završio osnovnu školu i gimnaziju. Dalje školovanje ga je odvelo u Novi Sad.

– Najlepše uspomene iz detinjstva vezuju me za Sečanj. Kao svako dete sa sela, bio sam veoma aktivan i kroz odrastanje sam prikupio zaista puno lepih uspomena. Roditelji i brat i dalje žive u Sečnju, kao i mnogobrojna rodbina, kumovi i prijatelji, tako da često odlazim tamo. Pored toga, slobodno vreme volim da provodim u prirodi. Želim da napomenem da me je moj ujak od detinjstva uveo u lov. Lov zauzima posebno mesto u mom životu. Član sam lokalnog lovačkog udruženja, te vrlo rado lovim sa prijateljima i uživam u lepotama banatske ravnice – ističe Dragutin.

Što se sporta tiče, trenirao je sve i svašta, a najduže je ostao u rukometu, koji je ujedno i najznačajniji sport u Sečnju, sa veoma dugom tradicijom i bogatom istorijom. Kao mlad, dobio je šansu od legendarnog Momira Rnića da nastupa za Rukometni klub Proleter iz Zrenjanina, koji je tada bio veoma konkurentan u Super ligi. Spletom okolnosti, nastupajući za Proleter, zadobio je ozbiljnu povredu kolena koja ga je udaljila od rukometne karijere. Kasnije se posvetio borilačkim veštinama.

– Borilačkim sportovima sam počeo da se bavim 2014. godine, po dolasku u Novi Sad. Oni su me uvek privlačili. Kada sam prvi put kročio na strunjaču svog matičnog kluba „Family Fight Team“, zaljubio sam se u taj sport. Bazična veština našeg kluba je Luta Livre, odnosno borba u parteru, što je, prema mom mišljenju, svakako najbolja baza za tranziciju u MMA – priča nam Dragutin.

Životno iskustvo prenosi u oktagon

Mešovite borilačke veštine (MMA) počeo je da trenira pre nešto više od dve godine, i to igrom slučaja, a za sada, kako navodi, uživa u tome.

– Na inicijativu našeg trenera Damira Mihajlovića otvorili smo filijalu kluba u Sečnju. Od opštinskih vlasti smo dobili prikladan prostor na korišćenje, ali i dalje čekamo na sredstva i donacije kako bismo opremili salu i počeli sa radom. Zamisao je da se deca sklone sa ulice i uvedu u salu, gde će razvijati duh i telo i sticati određene veštine. Sečanj je naseljen uglavnom Srbima kolonistima iz Hercegovine. Nadam se da neću zvučati prepotentno i isključivo, ali zaista smatram da su ljudi sa tih prostora genetski predodređeni za borilački sport. Pored odličnih fizičkih predispozicija, poseduju čvrst karakter i borilački duh – smatra Jegdić.

Njegovo profesionalno iskustvo u MMA, po broju mečeva, nije veliko, ali pošto ima trideset i tri godine, životno iskustvo i staloženost pokušava da prenese i u oktagon.

– U sportu su pobede i porazi normalna stvar. U dosadašnja dva meča ostvario sam dve pobede. Poslednji nastup sam odradio protiv austrijskog borca, pravog veterana u borilačkom sportu, Dritana Barjamaja. On je veoma respektabilno ime na evropskoj borilačkoj sceni. Ostvario sam pobedu u tom meču, koja mi zaista mnogo znači. Ovim putem bih se zahvalio svim članovima „Family Fight Team“-a, kao i organizaciji „Armmada“ na pruženoj prilici – poručuje Dragutin Jegdić.

Umetnik i borac – naizgled nespojivo

Umetnik i borac. Naizgled zvuči nespojivo, ali je Dragutin, inače otac dva deteta, uspeo da spoji jedno sa drugim.

– To je samo naizgled nespojivo. Želim da napomenem da su svi članovi našeg kluba zaista primerni građani, sa normalnim životima. Mnogi borce smatraju za „divljake“, za šta dosta krivim i medije. MMA deluje kao veoma brutalan sport i tuča, ali verujte da zaista nije. Po filozofiji i taktici mnogo je bliži šahu nego tuči. Da biste trajali u ovom sportu i bili uspešni, morate biti inteligentni i trenirati pametno – objašnjava Dragutin.

On kao dobar primer izdvaja člana kluba dr Luku Strezoskog. Luka se školovao u Americi i Londonu, doktorirao je u 27. godini i bio najmlađi doktor nauka na Univerzitetu u Novom Sadu. U tridesetoj godini je dobio nagradu „Dr Zoran Đinđić“. Pored svih tih dostignuća, docent je na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, porodičan čovek, otac i na kraju odličan MMA borac, sa skorom od sedam pobeda i jednim porazom.

– Nadam se da ne treba više da pričam. Sada vam je sve jasno – kroz osmeh ističe Dragutin, koji sada živi i radi u Novom Sadu.

Porodica i zdravlje dece na prvom mestu

Zaposlen je u JKP „Vodovod i kanalizacija“, gde radi u sektoru odnosa sa javnošću. Na radnom mestu obavlja posao grafičkog dizajnera.

– Porodica i zdravlje dece su mi na prvom mestu. Ćerke su još male da bi shvatile šta je to što tata radi. Tokom poslednjeg meča bile su mi vatrene navijačice kraj malog ekrana. Naravno, nakon što je ishod meča već bio gotov, što mi je bilo veoma simpatično. Zreli članovi porodice nisu baš srećni zbog sporta kojim se bavim, a tu prvenstveno mislim na suprugu, kao i moje i njene roditelje. Svesni su mogućih posledica jer ovo je ipak kontaktni sport. Ipak, i pored sve brige i strepnje, kad meč dođe, uvek su uz mene svim srcem, što svakako osetim i što mi u teškim momentima mnogo znači – kaže Dragutin.

Pratite portal zrenjaninski.com i na Instagramu

Na kraju razgovora, upitan kakvi su mu planovi u daljem životu, u dahu odgovara:

– Da živim život, budem posvećen otac i suprug i da decu izvedemo na pravi put, a ostalo kako bude. Ne volim da pravim dugoročne planove.

Prijavite se na naš newsletter i jedanput nedeljno najvažnije vesti iz Zrenjanina i okoline stizaće na vašu e-mail adresu.