Slobodno vreme Vesti Zrenjanin

Janoš Koso uređuje zidove u kućama na jedan poseban način (Foto)

janoš koso

Janoš Koso domaćin je u Glavaševoj kući u Novom Bečeju, spomen muzeju posvećenom uglednoj novobečejskoj porodici i njenom rodonačelniku dr Vladimiru Glavašu.

 

Janoš se vredno i predano stara o spomen muzeju, dočekuje turiste, priča im o ovoj uglednoj porodici, o njihovoj kući i načinu života. A kad to završi, Janoš se predaje drugoj velikoj ljubavi i hobiju – soboslikarstvu, odnosno moleraju.

 

– Soboslikarstvo je bio jedan od posebno važnih zanata sve do posle Drugog svetskog rata. Njime su se bavili isključivo muškarci, a za taj zanat su se školovali u Beču i Budimpešti. Moleraj, kako se taj zanat na ovim prostorima zvao, za svaku porodicu bio je jako važan. Urediti prostorije u kući na poseban način, staviti do znanja okolini svoj materijalni status preko moleraja, imati nešto najnovije, najmodernije, za soboslikare je značilo pune ruke posla – kaže Janoš Koso za portal zrenjaninski.com.

 

janoš koso

 

Moleraju je Janoša naučila stara Novomiloševčanka Nada Cucić.

 

– Jako me je interesovao moleraj i kako se to radi, pa me je baba Nada strpljivo učila osnovama. Imala je i sama sačuvane neke stare mustre, neke sam kupio, snabdeo se alatom i počeo da molujem. Moleraj se, odmah da kažem, uči celog života i ja još savladavam tajne ovog prelepog zanata – priča Janoš.

 

Pročitajte još: Konstantin Grosu planira da nacrta karikaturu za Muzej vina i to – vinom!

 

On radi starinskim alatom, starim četkama od konjske dlake, starinskim mustrama i na stari način.

 

– Prvo se zid okreči u boju u koju domaćica želi. Onda se izvuku štrafte na 15 centimetara od plafona i zatim se kreće sa mustrama. Znalo se nekad kako se moluje predsoblje, ono treba da bude kitnjasto. Znalo se i kako izgleda soba, a kako kuhinja. Moleraj u kuhinji treba da bude što gušći, da se ne vidi kad se isprlja. Po moleraju se nekad znalo ko je koje nacije, ali i ko je koliko bogat, pa i kakva je domaćica. Siromašniji nisu imali novca za moleraj, pa su umakali četku u boju i prskali zid, da im ne ostane čisto beo – objašnjava naš sagovornik.

 

 

Za moleraj je potrebno mnogo strpljenja

 

Janoš je savladao i sve tajne nekadašnjeg moleraja. Na primer, zna kada se sipa mleko u boju, kada se dodaje dunavska zemlja, kada se dodaje kaolin… To se više ne radi, sada se moluje modernim bojama, ali su nekadašnje veštine i tajne ipak sačuvane od zaborava.

 

Da bi se izmolovao jedan zid, potrebna su najmanje četiri dana. I najmanje dva radnika, ukoliko su mustre u dve boje. A ako su u tri boje, sve traje još duže, ali je zato i lepše.

 

– Za moleraj je potrebno mnogo strpljenja. Prvo se pripremi grunt, kako se to kaže, odnosno zid okreči u osnovnu boju, i to dva puta. Onda se izvuče štrafta. Pa se kreće sa mustrama, i to iz ćoškova. Prvo jedna boja, pa druga. Svaka rupa mora da se idealno uklapa. Na kraju se rade ćoškovi. Ima onih koji neće da moluju ceo zid, nego samo lozicu kod štrafte. Moleraj ima mnogo tajni i finesa. Sad sam siguran da ću se moleraju učiti celog života, ali sam srećan što sam ga sačuvao od zaborava, a i sve više ima onih koji bi da svoje zidove okreče na starinski način – završava svoju priču Janoš Koso.

 

 

Prijavite se na naš newsletter i jedanput nedeljno najvažnije vesti iz Zrenjanina i okoline stizaće na vašu e-mail adresu.

 

Podeli članak
sinovoz
FAM