Kultura Vesti Zrenjanin

Zrenjaninka Ana Avramov u Berlinu piše poeziju i snima nove pesme

ana avramov
Foto: Kostas Tsanakas

Ana Avramov jedina je na spisku dobitnika nagrada na ovogodišnjem konkursu časopisa „Ulaznica“ Gradske narodne biblioteke „Žarko Zrenjanin“ pored čijeg imena i prezimena stoji mesto rođenja Zrenjanin.

 

Ana je dobila treću nagradu u kategoriji poezije za pesmu „Jugo“.

 

Pesmu je poslala u poslednjem momentu, a vest o nagradi ju je obradovala, pogotovo što poslednjih osam meseci živi u Berlinu. U Berlin je otišla iz mnogo razloga, a jedan od njih je muzika. Život u Berlinu je u njoj, kako sama kaže, pokrenuo „lavinu pisanja“, pa je, evo, nagradu dobila za ono što je napisala.

 

– Kada ste okruženi tuđinom i tuđim jezikom, vaš maternji jezik vam postane mnogo više dragocen. Čini mi se da je upravo odlazak u Nemačku pokrenuo tu lavinu pisanja kod mene. Jezik i hrana me vezuju za dom. Možda me je i selidba naterala da konkurišem pesmom na konkursu „Ulaznice“. Mama mi je uporno slala link i podsećala me na rok, tako da sam u poslednjem momentu poslala prijavu više iz neke nostalgije, nego iz potrebe za priznanjem. Simptomatično se i pesma zove „Jugo“. Dobila sam, dakle, treću nagradu za poeziju, a nadam se da ću uskoro nešto uraditi povodom objavljivanja samostalne zbirke. Tekstova se nakupilo, a meni se čini da je sada dobar trenutak da zaokružim stvari. Ako ništa drugo, pisanje je uvek tu i ništa vas ne košta – priča Ana za portal zrenjaninski.com.

 

ana avramov
Foto: Kostas Tsanakas

 

Ana se u Berlin preselila u martu, nedelju dana pre „lockdown“-a.

 

– Od marta nisam videla nijednog prijatelja iz Srbije. Rođena sam u Zrenjaninu gde sam još kao mala postala knjiški moljac sa 7 – 8 godina i gutala sve knjige koje sam mogla da pronađem. Knjige su bile moj beg u svet fantazije, u kom sam ja bila ta koja stvara nešto ni iz čega. Mogla sam maštom da stvaram nove, zanimljivije svetove. Knjige su me naučile da zamišljam priče, posmatram svet oko sebe i pišem. Prva pesma mi je bila o mekanom lišću – priča Ana.

 

Književnost, koju je Ana završila u Beogradu, samo je jedna od ljubavi koju ima ova 33-godišnjakinja sa berlinskom adresom.

 

– Kao tinejdžerka, zaljubila sam se u muziku i prestala sam da sviram klavir. Kupila sam prvu akustičnu gitaru i krenula da vežbam „Nirvanu“. Vežbanje instrumenta mi je bilo dosadno, ali sam znala da moram da dostignem neki nivo znanja da bih mogla da pravim svoje pesme. Posle prve naučene pesme „The Man who sold the world“, ja sam odmah krenula da snimam svoje ideje. U srednjoj školi sam bila jedina devojka koja je svirala električnu gitaru – nastavlja Ana svoju priču.

 

ana avramov
Foto: Kostas Tsanakas

 

Iz perioda gimnazijskog školovanja, Ana se sa najlepšim osećanjima seća pevanja u horu „Koča Kolarov“.

 

– Profesor Mirko Bulovan i „Koča“ su me naučili mnogim stvarima koje danas smatram neprocenjivim. Profesor Bulovan je važio za ekscentričnog profesora koji je umeo na radikalan ili bizaran način da sprovodi svoje metode. To jeste bilo tačno, ali ste isto tako mogli mnogo da naučite, kako da se nosite sa tremom, kako da se „otkačite“ u muzici i koliko je to važno. Hor me je oslobodio i omogućio da krenem da sviram u bendovima. Tu je onda bilo raznih projekata (Nevertheless, Alterdeus) i divnog druženja kakvog danas više nema na isti način, čini me se. Još uvek se živeo taj mit rokenrola, bili smo puni entuzijazma.

 

Uporedo sa studijama svetske književnosti, nastavila sam sama da snimam pesme. Sadašnjeg producenta i prijatelja Sirila Lima upoznala sam na radionici Gete instituta. Siril me je posle projekta Instituta pozvao u Berlin da snimimo nekoliko mojih pesama i tako je nastala naša dugogodišnja saradnja. Sa bendom „In Absentias“ snimila sam prvi EP „Far Out“ u Zrenjaninu, Beogradu i Berlinu. Vokale smo snimali u mojoj sobi, noću kada bi se komšije stišale. Nakon toga, Sirilova izdavačka kuća nam je omogućila evropsku turneju sa Sirilovim bendom. Svaka turneja je avantura, ali ova je zaista bila nešto posebno. Iz ove perspektive to sada deluje kao neki mit ili bajka – priseća se naša sagovornica.

 

Svoj prvi album, „Open Heart“, Ana je objavila 2018. godine.

 

– Bila sam potpuno šokirana, koliko je vremena i napora potrebno da se napravi samostalno jedna ploča u Srbiji, a da to ne bude nešto potpuno amaterski. Imala sam osećaj kao da moram da izmišljam sve iz početka. Sistem samo prividno postoji, iza njega uglavnom stoji grabež, korist, gola borba za zrna prilike da dobijete pažnju par medija koji prate alternativnu scenu. U tom trenutku, mladalačke iluzije da se od muzike u Srbiji može živeti, ili od umetnosti uopšte, nestaju – navodi ona.

 

ana avramov
Foto: Kostas Tsanakas

 

Ana od marta živi u Berlinu.

 

– Dobila sam vizu i posao, pišem puno, i snimam nove pesme sama u sobi. Zašto Berlin? Berlin je prihvatanje razlike, Berlin je večna igra razlika. Svaki hod ulicom je novo čudo. Možete da budete šta god vam padne na pamet i nikoga neće biti briga. Berlin je moja stara ljubav, grad kome sam se uvek vraćala. Berlin je čak i sada zanimljiv, svaka ulica vam se otvara u šetnji sa nečim novim, sve je neponovljivo. Inspiracije ima svuda, ako čovek ume da vidi. Planirano snimanje albuma za april u Srbiji je otkazano, a ja još uvek nisam sigurna kada ću moći nazad kući. Jedan moj prijatelj je rekao da je selidba u drugu državu trauma, kao kad vam umre neko drag. Meni se čini da sam ja prošla kroz dve istovremene traume: koronu i selidbu – ističe Ana.

 

Ona bi volela da u studiju snima svoju muziku, ali dok se to ne desi – piše.

 

– Pišem o svemu i ni o čemu, pišem uvek, a najviše u hodu, spontano ili pred spavanje, nekad i u snu. Beležim ideje na korice knjiga, parčiće papira, poruke u telefonu. Pišem o odlascima i dolascima, pišem o nostalgiji, pišem o domu, pišem o lutanju. Pišem. Zašto poeziju? Poezija je nužnija više nego ikada. Za poeziju čovek, kako bi rekao jedan od mojih bivših profesora, mora da bude u određenom stanju. To je neka preosetljivost za lepotu i potreba da se ta krhkost sačuva po svaku cenu. Muzika i poezija, od njih se živi i uz njih se preživljava – smatra Ana.

 

Dok živi svoje berlinske dane, osim što piše Ana i čita.

 

– Imam mnogo započetih knjiga trenutno. Čitam Tišmin novi roman „Grozota“,  čitam roman Pola Baulsa „The Spider’s House“, Robert Valserove „Berlin Stories“, „Nevidljive gradove“ Itala Kalvina, „Divlje i tvoje“ Olje Savičević Ivančević, „Trenutak pravog osećaja“ Petera Handkea i odličan roman japanske spisateljice koja živi u Berlinu „The Emissary“ Yoko Tawada – završava svoju priču za portal zrenjaninski.com Ana Avramov.

 

Pesme Ane Avramov možete poslušati na njenom YouTube kanalu.

 

ana avramov
Foto: Kostas Tsanakas

 

Prijavite se na naš newsletter i jedanput nedeljno najvažnije vesti iz Zrenjanina i okoline stizaće na vašu e-mail adresu.

 

Podeli članak

Dodaj komentar

Klikni da bi ostavio komentar

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.

sinovoz