Kultura Vesti Zrenjanin

Zrenjanin se prema baštini giganta kakav je bio „Servo Mihalj“ ne odnosi previše pažljivo

ipk servo mihalj

Jedna od vrlo zapaženih izložbi u prethodnom periodu, o kojoj se pričalo i pisalo, jeste izložba „O fabrikama i radnicima“, posvećena industrijalizaciji na teritoriji današnje Srbije od njenih početaka do danas. Izložbu su realizovali Muzej Jugoslavije i Muzej nauke i tehnike, a ICOM Srbija proglasio ju je projektom godine. U kustoskom timu bio je i Radovan Cukić, viši kustos u Muzeju Jugoslavije, a važno mesto u postavci zauzeo je i kombinat „Servo Mihalj“.

 

Radovan Cukić je Zrenjaninac, u ovom gradu je završio gimnaziju. Istoričar je po zanimanju, a osnovne i master studije završio je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Od 2011. radi u Muzeju Jugoslavije, kao viši kustos i načelnik odeljenja za istraživanje i zaštitu muzejskog fonda.

 

PROČITAJTE JOŠ: Mlekoprodukt slavi 75 godina: Decenije u koje su utkani umeće i tradicija

 

Da li će Zrenjaninci imati priliku da vide ovu značajnu izložbu, još se ne zna. Zato o izložbi, o tome koliko brinemo o industrijskom nasleđu, o brendovima, o tome koliko brzo zaboravljamo i o kombinatu „Servo Mihalj“, za portal zrenjaninski.com govori jedan od autora izložbe Radovan Cukić.

 

– Na početku profesionalne karijere više sam se bavio lokalnom istorijom, pa i privrednom, kroz izbor tema za diplomski i master rad. Radeći od 2011. godine u Muzeju Jugoslavije više sam upućen na sagledavanje širih tema, na muzeološkom nivou naravno, kako to rad u takvoj ustanovi nalaže. Ovo je ipak bila prilika da se preko sugerisanja da u izbor lokaliteta uvrstimo i IPK „Servo Mihalj“ barem na jedno vreme i na jedan način vratim toj lokalnoj istoriji. Bavljenje lokalnom istorijom u ovom slučaju je donekle specifično – priča Radovan Cukić.

 

ipk servo mihalj

 

Fenomeni u vezi sa industrijalizacijom

 

Glavna ideja izložbe jeste da različite fenomene u vezi sa industrijalizacijom i industrijskim nasleđem kroz jedan dug vremenski period (sredina 19. veka do danas) predstavi preko pet izabranih lokaliteta – industrijskih giganata. To su RTB Bor, Zastava Kragujevac, Leskovačka tekstilna industrija, Ei Niš i „Servo Mihalj“.

 

– Iz takvog pristupa došli smo do toga da se nismo iscrpljivali u detaljnom prikazu istorijata svakog od ovih lokaliteta, mada oni to svakako zaslužuju. Akcenat smo stavljali na fenomene koji su mnogo opštiji i koji se na nekom nivou mogu preslikati i na neke druge industrijske gigante. Neki od posmatranih fenomena su vlasništvo nad sredstvima za proizvodnju (državno ili privatno, strano), uticaj na životnu sredinu, pitanje industrijskih sirovina, veza industrije i obrazovanja, veza industrije i nauke, borba za prava radnika, amatersko stvaralaštvo radnika, kulturni život – navodi Cukić.

 

PROČITAJTE JOŠ: „Luxol“ je nekada imao liniju proizvoda za kosu pod nazivom „Go Gay“

 

Neke od njih bilo je prirodnije sagledati u Muzeju nauke i tehnike, neke u Muzeju Jugoslavije. Stoga su rezultat bile dve komplementarne izložbe koje je radio isti autorski tim i koje su u isto vreme bile postavljene u dva prostora.

 

– Kasnije smo realizovali i jedinstvenu izložbu, koja je do sada bila postavljena u Kragujevcu. U maju će biti postavljena u Leskovcu, a kasnije, ako se bude pokazao interes, možda i u Zrenjaninu – ističe Cukić.

 

ipk servo mihalj

 

Kombinat i prethodnih godina bio u fokusu različitih projekata

 

Cukić kaže da je do osnovnih informacija o „Servo Mihalju“ bilo relativno lako doći preko nekoliko postojećih publikacija. One su pisane u vreme postojanja kombinata, ali i kasnije.

 

– Kombinat je i prethodnih godina bio u fokusu različitih projekata, istraživačkih, pa i izložbenih. Treba podsetiti i na izložbu „Gradove smo vam podigli“. Nama su ipak od velikog značaja bili lični kontakti, posebno u cilju prenošenja ličnog doživljaja i odnosa prema tom nasleđu. Tu bih istakao saradnju sa Zrenjanincima Branislavom Markušem, koji je autor više filmova koji se bave ovom problematikom, i Gordanom Stojanović, koja je radila u Centru za kulturu „Vuk Karadžić“, a koji je bio u sastavu kombinata – naglašava Cukić.

 

PROČITAJTE JOŠ: Nekadašnji „Žitoproduktov“ dragstor bio je nešto potpuno novo i drugačije

 

Materijala o kombinatu ima, kaže Cukić, ali pitanje je njegove distribucije, pristupačnosti, prezentativnosti.

 

– Onog materijala koji je najvažniji za očuvanje sećanja i pamćenja na privredni gigant mnogo šireg značaja od lokalnog je sve manje. Mnogo tog materijala je nestalo sa propašću većine fabrika koje su činile kombinat. Tu mislim na foto-građu, propagandni materijal, primerke ambalaža proizvoda. Arhivska građa u užem smislu reči je donekle očuvana. U bibliotekama se kao vredno svedočanstvo, srećom, mogu pronaći primerci fabričkih listova (Kombinat, Pivarac, Skrobarac…) – navodi naš sagovornik.

 

ipk servo mihalj

 

Industrijskim nasleđem se ne bavimo dovoljno

 

Posebno je pitanje nepokretnog industrijskog nasleđa. Svest o potrebi očuvanja ovog nasleđa i u svetu se pojavila tek pre nekoliko decenija, sa procesom prelaska u novu fazu industrijskog razvoja. To je dovodilo do deindustrijalizacije određenih zona izmeštanjem proizvodnje.

 

– Naša je nesreća što se to kod nas dešavalo uporedo sa opštim privrednim i društvenim slomom. Zato tada gotovo niko o tome nije ni mislio. Značajniji objekti su u tom periodu već ozbiljno načeti, tako da i mere zaštite, ako se i donose, uglavnom ostaju mrtvo slovo na papiru. Ista je situacija i sa mašinama koje imaju odlike tehničkih kulturnih dobara i koje je kao takve trebalo sačuvati – kaže Cukić.

 

PROČITAJTE JOŠ: Čuveni kombinat „Servo Mihalj“ živi još samo u privatnim kolekcijama

 

Zrenjanin se prema baštini giganta kakav je bio „Servo Mihalj“ ne odnosi previše pažljivo i svakako nedovoljno, smatra Cukić.

 

– Poražavajuća je činjenica da grad koji se toliko ponosio svojom industrijskom snagom nema nijedan objekat industrijskog nasleđa koji je funkcionalno zaštićen. Industrijskim nasleđem se ne bave dovoljno, utisak je, ni ustanove zaštite, koje inače dobro rade. Ovde pre svega mislim na Narodni muzej. Bilo je doduše izložbi koje su se bavile nekim aspektima ovog nasleđa. Čini se, ipak, da bi razvoj industrije u Zrenjaninu (i pre i posebno nakon 1945) morali da budu vidljivi i na stalnoj postavci Narodnog muzeja. Nadam se da će taj odnos menjati u narednim godinama. Samo se bojim da će sve teže biti prikupiti građu – ističe Cukić.

 

ipk servo mihalj

 

Deo odgovornosti snose i postojeće fabrike

 

Jedan deo odgovornosti, dodaje on, snose svakako i fabrike koje su nekada bile deo kombinata, a koje i danas posluju.

 

Kliknite na ovaj link i zapratite portal zrenjaninski.com i na Instagramu

 

– Utisak je, barem posmatrača sa strane, da bi i njihove uprave morale učiniti nešto na zaštiti i prezentaciji tog nasleđa. Bilo iz interesa sopstvenog marketinga, bilo iz potrebe činjenja opšteg dobra. Previše je za sada toga ostavljeno samo na savest i brigu pojedincima, koji su naravno korisni i vredni u procesu prikupljanja i prezentacije nasleđa. Međutim, ako izostane institucionalno usmeravanje, njihov napor može na kraju biti efemeran – zaključuje Radovan Cukić.

 

Prijavite se na naš newsletter i jedanput nedeljno najvažnije vesti iz Zrenjanina i okoline stizaće na vašu e-mail adresu.

 

Podeli članak

2 Comments

Klikni da bi ostavio komentar

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.

  • Znate li šta je pisalo na uprvanoj zgradi u krugu pivare???
    Na zidu je pisalo INDUSTRIJSKO NASLEĐE GRADA ZRENJANINA!!!!
    E taj isti natpis su odma skinuli,jer im je bitnije da se u krugu druge pa starosti pivare u zemlji-DA VAS PODSETIM OSNOVANE 1745 GODINE,izgradi zgrada,a NAŠE INDUSTRISKO NASLEĐE BACI U ZABORAV!!!!
    Gtadu Zrenjaninu su UNIŠTILI NJEGOV IDENTITET,jer nije samo kombinat u pitanju,osvrnite se samo malo oko sebe i sve će vam biti kristalno jasno.
    Tužno je šta su uradili od ovog grada,TUŽNO!!!

    • Tu industriju su podigli i razvili komunisti i ona je unistena,zauzvrat u zrenjaninu su u zadnjih 10 godina podignute dve crkve,a u okolnim mestima jos nekoliko,a uz to i robovlasnicke motacnice nekih sranja i kineska trovacnica koja ce nas sve ubiti kad proradi.Ne treba nam vise kad smo kao zajednica veoma glupi i treba da crknemo

sinovoz