Kultura Vesti Zrenjanin

KNJIGA ZA VIKEND: Iva Popov preporučuje našim čitaocima

iva popov
Iva Popov

Rubrika „Knjiga za vikend“ ove nedelje usmerena je na romane za koje je, nesumnjivo, potrebno izdvojiti više od dva dana. O čuvenim delima – „Procesu“ Franca Kafke i „Uliksu“ Džejmsa Džojsa, pisala je Iva Popov. Donosimo preporuku koja je namenjena ljubiteljima ozbiljnije literature i onima koji se vraćaju knjigama koje su ranije čitali.

 

„Svima vama koji leto doživljavate kao sezonu za laka plažna Danijela Stil štiva, prijateljsko upozorenje – ovu preporuku preskočite!

 

Sedeći tako i razmišljajući o svojoj najiskrenijoj preporuci, bunareći po najprljavijim dubinama uma i duše, samo se jedan odgovor oduvek nametao kao prvi. Jedan, a zapravo dva. Dve knjige koje za mene predstavljaju čitalačku bibliju i sveobuhvatni smisao svega ikada. Dva antipoda. Prva, koja oslikava sav besmisao našeg svakodnevnog bivstvovanja, „Proces“, Franca Kafke. I druga, mnogi bi rekli „predebela“, na momente frivolna, beskrajno zabavna i u većini momenata ništa lakše shvatljiva, oda životu, „Uliks“, Džejmsa Džojsa.

 

Pročitajte još: KNJIGA ZA VIKEND: Aleksandra Brustul preporučuje našim čitaocima

 

„Neko mora da je oklevetao Jozefa K., jer je, iako nije učinio nikakvo zlo, jednog jutra bio uhapšen.” Početak romana je samo bled uvod u mučnu avanturu zbunjenog glavnog junaka, koji se bez jasne granice između stvarnog i imaginarnog susreće sa svakodnevnim figurama poput činovnika, sudija, advokata, predmetom svoje ljubavi, bolničarima. „Proces“ je paukova mreža u koju se svakim svojim pokretom jače upliće, poput zarobljene muve. „Proces“ je ljubav, sudski postupak, zdravlje ili bolest, sve sto nas okružuje. Samim svojim rođenjem dodeljena nam je presuda, krivi smo. „Proces“ nas prihvata kad dođemo i pušta kad odemo. Na kraju svakog novog čitanja za mene ostaje potvrda davno shvaćene spoznaje da Jozef K., to sam ja.

 

Preporučujem da se knjige čitaju navedenim redom

 

Koliko „Proces“ ima moć da nas uvede u najmračniji defetizam, toliko „Uliks“ slavi život, u svom najbanalnijem obliku. Na 787 stranica Džojs prikazuje život glavnog (anti)junaka, Leopolda Bluma, tokom jednog jedinog dana, 16. juna 1904. godine. Džojs nam dočarava šetnju dablinskim ulicama tog junskog dana, ispijanje piva uz delikates u vidu iznutrica u ambijentima živopisnih krčmi, javnih kuća, filozofiju pijanica i običnih ljudi, ljubav i prevaru. U nepreglednim i (često predugačkim i teško shvatljivim) rečenicama kriju se radost i lepota svakodnevnog, najobičnijeg življenja.

 

Bonus, kome se moja skromna preporuka doima kao mlaka ili nedovoljna, dodaću da je (meni omraženi) Paolo Koeljo izjavio sledeće: „Jedna od knjiga koja je izazvala mnogo štete je Džejms Džojsov ’Uliks’ koji je čist stil. Tu nema ničega. Sve je ogoljeno. ’Uliks’ je budalaština”. Preporuka sama po sebi, rekla bih ja!

 

Završivši svoju preporuku, shvatila sam sav njen (da ne kažem kafkijanski :D) apsurd. Naime, ko ove knjige već i nije uzeo sam da pročita, teško ću ga ja na to podstaći, sve i da pišem mnogo bolje nego što zaista pišem. Ko pak jeste, preporuka mu nije ni trebala.“

 

Priredila: Aleksandra Idvorjan

 

Podeli članak
bomist stovarište zrenjanin
sinovoz
FAM