• Pre nego što je izgrađen most u Principovoj ulici, građani su reku prelazili čamcem

    Zrenjaninci rođeni pre tri decenije ili nešto malo više, ne sećaju se i ne znaju da most u Principovoj ulici ne stoji tu oduvek.   Most u Principovoj ulici, naime, drugi je najmlađi zrenjaninski most, odmah posle onog koji je izgrađen na trasi obilaznice. U saobraćaj je pušten 1992. godine. Prema onome što se može […]

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    Pre nego što je izgrađen most u Principovoj ulici, građani su reku prelazili čamcem

    Zrenjaninci rođeni pre tri decenije ili nešto malo više, ne sećaju se i ne znaju da most u Principovoj ulici ne stoji tu oduvek.

     

    Most u Principovoj ulici, naime, drugi je najmlađi zrenjaninski most, odmah posle onog koji je izgrađen na trasi obilaznice. U saobraćaj je pušten 1992. godine. Prema onome što se može pročitati, most je projektovala firma „Prednapregnuti beton“ iz Beograda, a izvođač radova je bio zrenjaninski GIK „Banat“.

     

    Gradnja je trajala šest godina, od 1985. do 1991. Zbog grešaka u projektovanju i izvođenju radova, mostu je bila potrebna sanacija i ona je obavljena 2011. godine.

     

    PROČITAJTE JOŠ: Ovako izgleda deo obnovljene fasade zgrade EGŠ „Nikola Tesla“ (Foto)

     

    Od svih postojećih mostova u samom gradu, jedino ovaj ima noseće stubove u samoj reci. I to nije jedina zanimljivost u vezi sa mostom u Principovoj. Kako bi se uklopio u već postojeću ulicu 6. maja, most nije prav nego malo „krivuda“.

     

     

    Sajle vukao čuveni Đoka

     

    Izgradnji mosta radovali su se svi Zrenjaninci, a najviše oni koji žive u naseljima Šumica i Dolja, jer je praktično spojio ova dva velika dela grada.

     

    Pre nego što su dobili most, stanovnici ovih gradskih kvartova su preko Begeja mogli okolo, preko mosta kod SUP-a ili, da bi skratili put, preko reke su išli čamcem. Jedan čamac bio je kod Fabrike šešira, a drugi kod naselja Dudara.

     

    Kod Fabrike šešira čamac je preko Begeja, uz pomoć sajle, vukao čuveni Đoka. Đoka je imao drvenu kućicu na obali u Dolji. Putnici su ga dozivali zviždukom ili vikom.

     

    U čamac je moglo da stane nekoliko ljudi, a bilo je dozvoljeno uneti i bicikl. Postojao je i cenovnik – koliko para za čoveka, koliko za bicikl.

     

    Čamac je radio od 6 ujutru do 22.15 časova, ili malo kasnije, ako su skeledžije budne i raspoložene, a radno vreme je bilo podređeno smenama u fabrici.

     

    most u principovoj ulici

     

    Čamcem su iz Šumice na posao išli zaposleni u uljari, mlekari, „Metalprogresu“, „Remontu“, a čamcem kod hale, zaposleni u Fabrici šešira, vrtiću, školi…

     

    Čamac je dobro došao i navijačima, kao najkraći put do stadiona i hale. Poznato je da su navijači na fudbalskim utakmicama, nezadovoljni sudijskim odlukama, vikali na utakmici „Sudija, ne radi čamac“, odnosno upozoravali sudiju da preko Begeja nema čime.

     

    Pratite portal zrenjaninski.com i na Instagramu

     

    Kada je most u Principovoj izgrađen, potreba za čamcima je prestala, ali su oni radili još neko vreme.

     

    Da se do pre tri decenije preko Begeja prevozilo i čamcem, svedoče betonske stepenice iz Dalmatinske ulice i kod hale.

     

    I ovaj tekst. 

     

     

    Prijavite se na naš newsletter i jedanput nedeljno najvažnije vesti iz Zrenjanina i okoline stizaće na vašu e-mail adresu.

     

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • Prijavite se na naš newsletter i jedanput nedeljno najvažnije vesti iz Zrenjanina i okoline stizaće na vašu e-mail adresu.

    Komentari 0

    Napiši komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


    NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Grad