Ekonomija Vesti Zrenjanin

Obuke preko NSZ jedan od načina da se stigne do posla

elektronski prozivni sistem

Tehnološke, organizacione i druge promene brže su od promena u sistemu obrazovanja, te je neminovno javljanje nesklada na tržištu rada između potreba za kadrovima određenih karakteristika i ponude radne snage. Obrazovne korekcije putem obuka, dokvalifikacija, prekvalifikacija, inoviranja znanja i sličnog tradicionalni su programi koje institucije tržišta rada koriste kako bi se zadovoljile potrebe poslodavaca za kadrovima određenog profila.

 

U okviru programskih aktivnosti zrenjaninske filijale Nacionalne službe za zapošljavanje nalaze se i kursevi, obuke i drugi obrazovni programi, koji se realizuju na području Srednjobanatskog okruga. Tokom 2018. godine u program funkcionalnog obrazovanja odraslih uključeno je 55 polaznika, a nezaposleni su uspešno završili i obuke za izradu PVC stolarije, za krojače – šivače, kao i osnovnu informatičku obuku po ECDL-standardu u koju su uključene osobe sa invaliditetom. U martu ove godine završene su obuke za računovođe za nezaposlene osobe sa invaliditetom, kao i teorijski deo prekvalifikacije za IT. U Zrenjaninu je prekvalifikacija za 23 nezaposlene osobe trajala šest meseci za specijalistički informatički program Front-End Web programiranje.

 

Pročitajte još: Traži se desetak radnika različitih profila, ovi poslovi su u ponudi

 

– Obuke koje realizuje NSZ su besplatne za lica sa evidencije nezaposlenih. Reč je o programima neformalnog obrazovanja, koje realizuju izvođači nastave koji imaju relevantne reference u datoj oblasti. Motivacija polaznika je da završavajući obuke povećaju svoje šanse za zaposlenje, brže i lakše dođu do posla, odnosno traže kvalitetnije poslove, koji su bolje plaćeni, gde se radi  u boljim uslovima i slično – objašnjava za portal zrenjaninski.com savetnica za planiranje karijere u zrenjaninskoj NSZ Aleksandra Štrbac.

 

Ona navodi da aktivnosti na zapošljavanju uključuju i one na planu osposobljenosti za posao. Međutim, obrazovni programi su i više od obezbeđivanja znanja i stručnosti za obavljanje  poslova, jer doprinose unapređenju kvaliteta života.

 

Priča Gabrijele Molnar odličan je primer

 

Priča Gabrijele Molnar iz Banatskog Dvora, sela iz žitištanske opštine, odličan je primer. Gabrijela je radila na farmi u selu Torda 15 godina bez završene osnovne škole. Čim se ukazala prilika, preko ispostave Filijale za zapošljavanje u Žitištu uključila se u funkcionalno obrazovanje odraslih i završila sedmi i osmi razred osnovne škole. Po završetku, naglasila je svom savetniku za zapošljavanje da želi dalje da se obučava. Kada se ukazala mogućnost, Gabrijela se uključila na kurs za izradu kora i bureka. Obuku je pohađala 2017. i 2018. godine, a ona je bila po modalitetu za tržište rada preko projekta IPA 2012. „EU pomoć teže zapošljivim grupama“.

 

Gabrijela je gotovo fascinirana dobrobitima od obrazovanja i obuka.

 

– Ljudi greše što se ne uključuju u obuke. Pogotovo što profesori zaista izlaze u susret, izvanredni su, toliko se trude da nam pokažu da program lakše savladamo. Moj prvi utisak  je bio oduševljenje time kako se profesori ophode prema nama, zatim i zbog rada u radionici, gde su pratili svaki naš korak u radu i uz njihovu pomoć smo stekli znanja i veštine za sertifikat, odnosno za ona znanja koja stoje iza sertifikata – ističe Molnar.

 

Gabrijela je zaposlena, ali trenutno ne radi na poslovima izrade kora i bureka.

 

– Obuka mnogo obogati čoveka, ne samo za zanat, nego i u životu. Proširili smo znanja i kao domaćice. Nije sramota ni u 35. godini završavati obuke. Zahvaljujem se i NSZ koja mi je omogućila da završim školu – dodaje Molnar.

 

Podeli članak
bomist stovarište zrenjanin
sinovoz
FAM