• Nastavlja se deoba novca od prodaje imovine preduzeća „Banat seme“

    Iako je stečaj u zrenjaninskom preduzeću „Banat seme“ obustavljen pre skoro sedam godina, prodajom stečajnog dužnika kao pravnog lica, priča oko nekada uzorne semenarske kompanije još uvek nije u potpunosti završena.   Naime, u međuvremenu je nastavljen postupak stečaja u odnosu na stečajnu masu. Ovu masu čini novac dobijen od prodaje fabrike, kao i imovina […]

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    Nastavlja se deoba novca od prodaje imovine preduzeća „Banat seme“

    Iako je stečaj u zrenjaninskom preduzeću „Banat seme“ obustavljen pre skoro sedam godina, prodajom stečajnog dužnika kao pravnog lica, priča oko nekada uzorne semenarske kompanije još uvek nije u potpunosti završena.

     

    Naime, u međuvremenu je nastavljen postupak stečaja u odnosu na stečajnu masu. Ovu masu čini novac dobijen od prodaje fabrike, kao i imovina koja nije bila predmet procene vrednosti „Banat semena“ prilikom njegove prodaje.

     

    Stečajni upravnik Dragan Božić je doneo nacrt rešenja o naknadnoj deobi stečajne mase. Od ukupno raspoloživih sredstava za naknadnu deobu, u iznosu od 136 miliona dinara, predloženo je da se isplati 71.635.366 dinara. To je 20,16 odsto utvrđenih potraživanja. Ostatak su rezervisana sredstva. Kako je objasnio Božić, sredstva se rezervišu za parnice koje su u toku i troškove stečajnog postupka u odnosu na stečajnu masu koji se nastavlja. U svakom slučaju, od toga kako se budu okončale parnice koje su u toku, zavisiće da li će biti još naknadnih deoba.

     

    Pročitajte još: „JS&O“ se bavi jedinstvenom proizvodnjom bundevinih proizvoda (Video)

     

    – Ovog puta reč je o poveriocima trećeg isplatnog reda čija su potraživanja priznata. Treći isplatni red čine bivši zaposleni, ali i banke, Poreska uprava, javna preduzeća, neke privatne firme… U odnosu na njihova utvrđena i priznata potraživanja, početkom marta će im na račune biti uplaćeno 20,16 odsto potraživanja – potvrdio je za portal zrenjaninski.com stečajni upravnik Dragan Božić.

     

    U zavisnosti od priznatih potraživanja, nekima će se za mesec dana na računima naći od nekoliko stotina do nekoliko miliona dinara. Višemilionsku uplatu može da očekuje, na primer, OTP banka.

     

    Kontroverzni vlasnici fabrike „Banat seme“

     

    Stečajni postupak u zrenjaninskoj semeneraskoj kompaniji otvoren je u novembru 2011. godine. To je učinjeno na predlog Razvojne banke Vojvodine. Tada je konstatovano da je račun „Banat semena“ u trenutku otvaranja stečaja bio blokiran na preko 203 miliona dinara. Posle ovakvog razvoja događaja, svih četrdesetak zaposlenih, po sili zakona, dobilo je otkaze.

     

    Pročitajte još: Država prodaje plac u radnoj zoni, početna cena 2,38 miliona dinara

     

    Agonija ove nekada uspešne selekcionarske kuće počela je početkom dvehiljaditih godina prodajom državnog dela vlasništva. Nad „Banat semenom“ su se izređali vlasnici koji su gotovo listom pripadali kontroverznom miljeu. Od Roka Stanaja, preko Zorana Ćopića, koji se povezuje sa narkobosom Darkom Šarićem, do Đorđa Božića, poznatog po tome što mu je rešenjem Višeg suda u Beogradu privremeno zabranjeno da raspolaže imovinom, između ostalog i akcijama zrenjaninskog „Žitoprodukta“, zbog sumnje da je kao jedan od bivših čelnika PIK „Zemun“ imovinu stekao kriminalom. Česte promene vlasničke strukture, preprodaja i razna mešetarenja nedobronamernih gazda, koji su zapostavili osnovnu delatnost, došle su glave ovoj firmi.

     

    „Banat seme“ je prodato početkom 2013. godine sremskomitrovačkoj firmi „Agrium“ po ceni od 155 miliona dinara, iako je početna cena iznosila 533 miliona dinara.

     

    Prijavite se na naš newsletter i jedanput nedeljno najvažnije vesti iz Zrenjanina i okoline stizaće na vašu e-mail adresu.

     

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • Prijavite se na naš newsletter i jedanput nedeljno najvažnije vesti iz Zrenjanina i okoline stizaće na vašu e-mail adresu.

    Komentari 0

    Napiši komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


    NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Ekonomija