Društvo Vesti Zrenjanin

Todorović Gvozdenović: Brine me upotreba reči koje osiromašuju srpski jezik

svetlana todorović gvozdenović

Profesorka Zrenjaninske gimnazije Svetlana Todorović Gvozdenović dobitnica je priznanja koje dodeljuje Društvo za srpski jezik i književnost Srbije.

 

Todorović Gvozdenović se našla u društvu jedanaestoro prosvetnih radnika iz Srbije kojima je dodeljeno ovo priznanje.

 

Ona je priznanje dobila za visok stepen stručnosti, metodičke i pedagoške obučenosti za rad, kao i za izuzetan uspeh u pripremanju učenika za republička takmičenja iz književnosti.

 

PROČITAJTE JOŠ: U Zrenjaninu održana promocija dobrovoljnog služenja vojnog roka

 

– Sve dok vi volite svoj posao, voleće i vaši đaci predmet koji predajete. Naravno, pritom ne smemo idealizovati ni nastavnika, ni učenike, a ni nastavni predmet. U obavezi smo da sva tri činioca posmatramo kao neraskidivu celinu. A budući da učionica nije prostor koji izuzima život, svi mi smo i u nastavnom procesu uvek to što smo i u ostalim životnim prilikama – govori za portal zrenjaninski.com profesorka Svetlana Todorović Gvozdenović.

 

Prema njenim rečima, kada uđete u učionicu, prepoznajete strukturu i stanje društva u malom. Ovo stanje se veoma ubrzano menja jer se i izvan škole odvijaju velike promene.

 

– Tako se i mi, profesori, nalazimo na razmeđi svih tih zbivanja pred kojima ne bismo smeli da zatvaramo oči. Ukoliko u nama nema dovoljno razumevanja ili interesovanja za duh vremena koji živimo i u kom učenici sazrevaju i odrastaju, uspeh u učionici će izostati. Otuda se pred nastavnika postavlja mnogo složenih zadataka. On je u obavezi da prepozna slabosti zajednice, da ih nenametljivo u učenicima i osvešćuje, da ohrabruje njihov slobodouman i kritički stav, da neguje dovoljno empatije i u sebi i u đacima, da razvija kult znanja i afirmiše altruizam. I povrh svega, da se čuva preterivanja jer svaki nedostatak mere, nastavu, neminovno, vodi u patetičnost i promašivanje vaspitno-obrazovnih ciljeva – objašnjava Todorović Gvozdenović.

 

učenici zrenjaninske gimnazije

 

Učenje počinje odmah i traje do kraja života

 

Ona smatra da u onoj tački, gde se susretnu vaspitni i obrazovni cilj, leži mudrost i svrsishodnost obrazovanja. Obrazovanje je moguće samo ako se gradi na temeljima vaspitanja. Ovo poklapanje vaspitnih i obrazovnih ciljeva je moguće samo ako je nastavnik u stanju da književne tekstove, u pravom trenutku, tokom interpretiranja, dovede u vezu sa eventualnim učeničkim ili sopstvenim iskustvom, naglašava važne istine o životu, istakne etičke sadržaje, vrednosne kodekse, estetičku dimenziju jezika i teksta…

 

Tek tada, smatra naša sagovornica, možemo biti sigurni da smo ostvarili najvažnije – pripremili mladog čoveka, ili ga barem podstakli da nečemu dublje i odgovornije pristupi.

 

– Iz dosadašnjeg iskustva mi se nameće zaključak, gotovo pravilo, da sve ono što učenik danas nije razumeo ili usvojio na času, kod kuće će sutra biti naučeno napamet, a već prekosutra zaboravljeno. Takvo znanje i saznanje neće više biti upotrebljivo u svom potpunom obimu. Tako stvaramo učenike čiji je jedini domašaj dobra ocena. O znanju, razumevanju i primeni naučenog tu nema ni govora. Problem naše nastave jednim delom jeste primena onih metoda i oblika rada koji, veoma često, isključuju interakciju na času, međupredmetno povezivanje i projektnu nastavu koja bi omogućila integrisanje znanja koje je veoma važno za celoživotnu kompetenciju svakoga od nas – kaže Todorović Gvozdenović.

 

Zato, po ulasku u učionicu, ona uzvikuje: „Učenje počinje odmah, ne opuštajte se! I traje do kraja života!“

 

pisanje
Foto: Pixabay

 

Nastavniku je danas veoma teško da bude inspirativan

 

Kada nastavnik ima dovoljno razumevanja i ljubavi za svet oko sebe, pa i za sebe, tada je inspirativan i za svoje đake. To je jedan od najviših i najosetljivijih ciljeva koje čovek može da postavi prilikom ulaska u učionicu.

 

– Nastavniku je danas veoma teško da bude inspirativan jer je učenik okružen senzacijama, tehnologijom koja (moramo priznati) fascinira, internetom koji vam može nadomestiti mnogo toga što vam nedostaje. Neizbežno se pitamo, pa šta u tom i takvom svetu može uvek nedovoljno informisan i nikada dovoljno brz nastavnik. Pa, može mnogo, sve ono što virtuelni svet nikada neće moći. Nastavnik je biće koje živi, oseća, boluje, saoseća, priznaje svoje greške, koje se ljuti i raduje, razume… On je original! On je ličnost! Dostupan je svojim đacima u onoj meri u kojoj je to zdravo i potrebno. Nastavnik je tu da svoje učenike vrati u realnost, da ih podstakne na kreaciju, da im učini ovaj svet manje komplikovanim i da im ponudi i prenosi proverene vrednosti – kaže Todorović Gvozdenović.

 

„Stvar“ je naizgled univerzalna, a suštinski subverzivna reč

 

Na pitanje o tome brine li je pomodarstvo u današnjem jeziku, ona odgovara – ne previše.

 

– To je jedno jezičko stanje u kom se pripadnik zajednice, iz nekog razloga prilagođava trenutnim jezičkim modnim talasima. I to će, svakako, proći. Veću zabrinutost mi budi upotreba onih reči koje, sasvim evidentno, osiromašuju srpski jezik. Jedna od takvih je i reč – s t v a r. Obratite pažnju na to koliko smo je puta upotrebili i to, baš onda, kada nismo uspeli da pronađemo adekvatnu reč ili je uopšte nismo ni znali. Ili nam je bilo lakše da upotrebimo ovu veoma „opasnu reč“, naizgled univerzalnu, a suštinski subverzivnu – smatra Todorović Gvozdenović.

 

Ako nastavimo da je koristimo, dodaje ona, ne samo da nećemo poznavati sinonimna značenja reči, nego nam se može desiti da prestanemo da imenujemo pojave i predmete pravom i autentičnom reči koja im određuje značenje.

 

– Moglo bi nam se dogoditi da u vrlo sagledivom vremenskom periodu osiromašimo raspoloživi leksički fond srpskog jezika, ne samo u govornoj, već i u pisanoj formi. Nazvala bih ovu pojavu jezičkom inercijom ili defetizmom savremene komunikacije – ističe naša sagovornica.

 

knjige
Foto: PIxabay

 

Jezičke opasnosti ne stižu isključivo sa strane

 

Ističe da su to one reči koje smo nekritički preuzimali još polovinom 20. veka. Takvi su jezički maniri stizali u naše krajeve iz sasvim udaljenih krajeva planete. Neretko, u filmskoj produkciji, mogli ste da vidite jedan novi način zabave mladih ljudi. Dok sede u svojim kabrioletima, grickaju čips i posmatraju filmsko platno pod otvorenim nebom, uzvikuju ono čuveno „Good Thing!“, a vi nikako ne možete da dokučite, hvale li oni čips, kabriolet ili film.

 

Pratite portal zrenjaninski.com i na Instagramu

 

– No, ne mislim da jezičke opasnosti stižu isključivo sa strane. Najveću nevolju stvaramo sami, ovde, udaljavajući se od jezičkih standarda nečitanjem, površnom i nepotpunom komunikacijom, zapostavljanjem i nipodaštavanjem značaja obrazovanja. Otuda me u komunikaciji sa učenicima raduje svaka srećno pronađena reč, svaka jezička kreativnost i bogatstvo leksike. Znam da će uvek biti onih đaka koji će bezinteresno, iz velike ljubavi prema maternjem jeziku, čuvati i negovati jezičku preciznost kao naše neprocenjivo jezičko i kulturno blago. Zahvaljujući takvim đacima i meni je dodeljeno ovo priznanje koje je povod ovom mom obraćanju uvaženoj javnosti i znatiželjnom čitaocu – kaže profesorka Svetlana Todorović Gvozdenović za portal zrenjaninski.com.

 

Prijavite se na naš newsletter i jedanput nedeljno najvažnije vesti iz Zrenjanina i okoline stizaće na vašu e-mail adresu.

 

Podeli članak

Dodaj komentar

Klikni da bi ostavio komentar

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.

sinovoz