Slobodno vreme

URNEBESNO: Kako Zrenjaninci komuniciraju?!

Era je virtuelne komunikacije, dopisivanja SMS-om ili i-mejlom. Ali, pojedinci ne odustaju od tradicionalnog obraćanja komšijama, prolaznicima, kupcima… Kad je do sada valjalo zapisati nešto na parče ’artije i tako sročenu poruku okačiti na zid ili izlog, zašto bismo menjali običaje?

Kratko i jasno - Nije na prodaju!
Kratko i jasno – Nije na prodaju!

Vala, mogu se na taj način baciti i kletve, sasuti svakojake uvrede a, bogami, i zapretiti – ako je potrebno. Neko je, recimo, u Zrenjaninu hteo da nauči pameti nekulturne sugrađane pa je, valjda, morao da se spusti na njihov nivo. „Životinjo, ne zapišavaj“, kratko i jasno je zapisao na jednom zidu, u mračnom haustoru poslovnog prostora ispod Vojvođanske banke. Ovo mesto odavno služi za brzinsko, takoreći u hodu, obavljanje male i velike nužde a nekome je, očito, prekipelo da udiše isparenja od ljudskih zaostataka, pa je svoj gnev iskazao na zidu.

I unutar solitera mogu se pronaći razni natpisi, odnosno poruke upućene stanarima. Često one znadu da budu i neprijatne. Osim uramljenog kućnog reda koji građane nastanjene u višespratnicama podseća na to kako se moraju ponašati, naleti se i na druga pisanija, odštampana na kompjuteru ili vešto ukomponovana potezom ruke. Najviše ih je u najmnogoljudnijem zrenjaninskom naselju Bagljaš. U jednom stambenom objektu, na vratima lifta, nalazila se poruka sledeće sadržine, ispisana flomasterom: „Alo bre! Ne lupajte vratima lifta. Poštujte kućni red. Ovde stanuju stanari“.

U jednom soliteru pokraj gradske magistrale stanari su zamoljeni da vode računa o liftu.

– Molimo komšije da velikim liftom ne nose nameštaj i sličan teret pošto nije ispravan za to dok se ne popravi. Inače će se u suprotnom opet pokvariti pa ga nećemo moći koristiti. Unapred hvala – piše doslovno u haustoru.

Ponekad se žitelji podsećaju da imaju i određene obaveze. Tako je u jednom oblakoderu naglašeno da „svi stanari imaju obavezu da daju vodu spremačici, jer svi plaćamo“.

Ovakav način opštenja vlada i u mesnoj ekonomiji. Neko oglašava prodaju nečega, a neko obaveštava pučanstvo da nema nameru da trampi stvari za novac. Eto, vlasnik fiće, svojevremeno parkiranog u jednom ovdašnjem sokaku, na svom četvorotočkašu je nedvosmisleno poručio: „Nije na prodaju“. Verovatno dosadilo čoveku da ga ispituju za koliko para bi se odrekao svog ljubimca iz Titove Jugoslavije.

Podeli članak
bomist stovarište zrenjanin
sinovoz
FAM