Slobodno vreme Vesti Zrenjanin

Svi ga znaju kao vrsnog veslačkog trenera, a u Omanu je bio posvećen drugom sportu

milovan antonović
Foto: Privatna arhiva

Zrenjaninci i sportska javnost znaju da je Milovan Antonović bio odličan veslač, a u poslednje vreme je vrsni trener Veslačkog kluba Begej 1883 iz Zrenjanina. Retki, međutim, znaju da je Milovan skoro devet godina živeo u Omanu i nekoliko godina bio kondicioni trener reprezentacije te zemlje u sportskom jedriličarstvu.

 

Godina provedenih u Omanu i u ovom prelepom, nama prilično nepoznatom sportu, Milovan se vrlo rado seća. U Oman je stigao zahvaljujući tadašnjoj devojci, a sada supruzi.

 

– U to vreme sam veslao u Crvenoj zvezdi i spremao se za Olimpijadu u Londonu. Olimpijada je bila moj san. Tadašnja devojka, a sadašnja supruga, rešila je da promeni sredinu i da radi nešto novo, pa je na poziv kuma otišla u Oman. Trebalo je da joj se kasnije pridružim, ali je čitav splet okolnosti doveo do toga da moj odlazak bude mnogo brži. Desilo se nešto u Zvezdi i video sam da od mog olimpijskog sna nema ništa. Završio sam šta sam imao na fakultetu, završio sa veslanjem posle 14 godina i otišao u Oman sa turističkom vizom – priča za portal zrenjaninski.com Milovan Antonović.

 

milovan antonović
Foto: Privatna arhiva

 

A onda kreće događaj za događajem koji je Milovana doveo do jedrenja.

 

PROČITAJTE JOŠ: Triler „Pad“ prikazuje se od danas u bioskopu CineStar Zrenjanin

 

– Bukvalno sam, spletom okolnosti, prvi dan u Omanu već radio. Postao sam personalni trener jednom bogatom Omancu, koji je bio prezadovoljan treninzima. Preporučio me je svojim prijateljima i posao mi je krenuo, a da sam od engleskog jezika znao dve reči. Kada sam posle mesec dana, pošto mi je istekla viza, morao da napustim Oman, moj prvi klijent, ne želeći da me izgubi, zaposlio me je u jednoj od svojih firmi. Dobio sam radnu vizu, ali moj san je bio da se takmičim. Smislio sam da im ponudim svoje veslačko znanje i stalno obilazio institucije kao što je naš sportski savez. Od veslanja nije bilo ništa, ali sam dobio ponudu za jedrenje. Želeo sam na Olimpijadu, ako ne kao takmičar, a ono bar kao trener, pa sam ponudu prihvatio – priča Milovan.

 

milovan antonović
Foto: Privatna arhiva

 

Jedrenje je skup sport, a Oman je imao novac

 

Jedrenje je u Omanu nacionalni sport broj dva, odmah posle fudbala.

 

– Omanci su se naglo obogatili, kao država, i pojavio se problem sa omladinom koja je preko noći stigla do para, luksuza, automobila… Trebalo je mlade nekud usmeriti. I jednom penzionisanom generalu je palo na pamet da su Omanci narod koji je mnogo jedrio zbog ribolova, pa je odlučio da krene u promociju sportskog jedriličarstva. Jedrenje je skup sport, a Oman je imao novac. I tako je krenulo – navodi Milovan.

 

Naš sagovornik je počeo da radi kao kondicioni trener, ali i savetnik za ishranu.

 

– Kondicioni trener je neophodan. Kada sam preuzeo tim, imali su mnogo povreda. Posle tri godine rada, povreda skoro da nije ni bilo. Posla oko tima ima mnogo, sve u zavisnosti od disciplina u kojima se takmičenje odvija. Na kraju sam bio trener u neolimpijskim disciplinama. I bez obzira što nisam stigao na Olimpijadu, godina u Omanu se sećam kao jednog od najlepših perioda u životu – priseća se Milovan.

 

Baza omanskog nacionalnog tima bila je u Francuskoj, u Bretanji. Milovan je sa ekipom boravio i po pola godine u ovoj državi.

 

– Nama je jedrenje nepoznato kao sport. Postoji nekoliko klasa i disciplina, i puno takmičenja u zavisnosti od toga. Jedri se, na primer, dva – tri sata u Francuskoj, pa se nastavlja u Italiji. Posada posle trke seda u kombi i odlazi na sledeću destinaciju, a mi kao saradnici rastavljamo jedrilicu, pakujemo je, putujemo do sledeće destinacije i sastavljamo jedrilicu da posada može da startuje. Sve to nekad u toku jedne noći – objašnjava Milovan i dodaje da se trke u toku godine održavaju na sedam lokacija u svetu.

 

milovan antonović
Foto: Privatna arhiva

 

Reprezentacija Omana imala puno uspeha

 

Reprezentacija Omana je imala puno uspeha. Na primer, oborila je svetski brzinski rekord jedreći oko Engleske. Planova za omanske jedriličare, kao i za Milovana, bilo je mnogo, ali ne može se baš na sve uticati.

 

– Kad je umro omanski sultan, kog je narod obožavao, a ja ga video nekoliko puta na parkingu, jer je bio toliko običan, na vlast je došao sultan koji je imao drugačiju viziju razvoja zemlje. Možda bismo to nekako prevazišli, ali je stigla korona i odjednom to više nije bio Oman kakvim smo ga mi znali do tada. Odlučili smo da se vratimo u zemlju i, evo, sada smo tu – kaže Milovan.

 

Godina u Omanu Milovan se seća kao jednog od najlepših perioda u životu.

 

– Kad su me pitali kako mi je bilo, odgovorio sam da sam prvog dana kad sam sleteo imao osećaj kao da sam kod kuće. Omanci su divan narod, jako gostoljubiv, prijateljski nastrojen. U Omanu smo imali puno prijatelja iz celog sveta i danas smo u kontaktu sa njima. Upoznao sam i puno naučio o jednom prelepom sportu. Proputovao svet. Predivnih devet godina koje bismo i moja supruga i ja rado ponovili – naglašava Milovan.

 

Pratite portal zrenjaninski.com i na Instagramu

 

Antonovići su sada u Zrenjaninu. Milovan stvara nove veslačke nade u Begeju 1883 i veslanje je, kaže, njegova prva i velika ljubav. Da li će u Zrenjaninu i ostati – nije siguran.  Jer, kako kaže, već su to porodično iskusili – jedan poziv menja sve.

 

 

Prijavite se na naš newsletter i jedanput nedeljno najvažnije vesti iz Zrenjanina i okoline stizaće na vašu e-mail adresu.

 

Podeli članak

Dodaj komentar

Klikni da bi ostavio komentar

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.

sinovoz