Foto dana Slobodno vreme Vesti Zrenjanin

Ako imate laste u svom domaćinstvu možete da osvojite tonu kukuruza!

lasta
Foto: Pixabay

Jedna lasta ne čini proleće, ali ukoliko imate bar jedno aktivno gnezdo seoskih lasta u svom domaćinstvu do 15. juna možete učestvovati u takmičenju „Domaćinstvo koje su laste izabrale“.

 

Ovo neobično nadmetanje četvrtu godinu zaredom organizuje Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Srećno domaćinstvo sa najviše aktivnih gnezda seoskih lasta biće nagrađeno pobedničkim priznanjem i tonom kukuruza!

 

– Ovim simboličnim takmičenjem želimo da pohvalimo mala seoska domaćinstva koja se poljoprivredom bave na tradicionalan način i zahvaljujući čijoj pažnji i ljubavi seoske laste i dalje opstaju na našim prostorima. Domaćinstvo sa najviše gnezda nagradićemo tonom kukuruza – kaže Milan Ružić, izvršni direktor Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

 

Pročitajte još: Strahinja Katić je grad zamenio selom kako bi uzgajao živinu (Foto)

 

On dodaje da se u prethodne tri godine, koliko se organizuje ovo takmičenje, pokazalo da je tona kukuruza odgovarajuća nagrada. Naime, sva pobednička domaćinstva bila su stočarska i kukuruz im je više nego dobrodošao.

 

Prijave na takmičenje se vrše putem onlajn formulara ili pozivom na telefon 011/33 43 902 do 15. juna. Кonačni rezultati takmičenja biće objavljeni do 21. juna.

 

Seoska lasta živi u proseku četiri godine

 

„Veličina populacije seoske laste u Srbiji procenjuje se na 150.000 do 230.000 parova. Mala ptica pevačica karakterističnog dugog i račvastog repa dostiže masu od oko 20 grama. Ona svake godine prevaljuje hiljade kilometara od podsaharske Afrike, gde zimuje, do Srbije, gde se gnezdi. U gnezda, koja pravi od blata, polaže u proseku pet jaja iz kojih se nakon 13 do 15 dana izležu mladunci. Seoske laste žive u proseku četiri godine“, kažu u pomenutom Društvu.

 

Nekada su se godišnja doba ili vremenske prilike određivale na osnovu prisustva i ponašanja seoskih lasta. Danas, na osnovu njihove brojnosti, zaključujemo kako utičemo na prirodu. Usled moderne poljoprivrede i zamiranja stočarstva ova vrsta u Srbiji i Evropi nestaje. Seoskim lastama se dugoročno može pomoći ukoliko podržimo opstanak malih poljoprivrednika i očuvamo tradicionalan način bavljenja poljoprivredom.

 

Prijavite se na naš newsletter i jedanput nedeljno najvažnije vesti iz Zrenjanina i okoline stizaće na vašu e-mail adresu.

 

Podeli članak
sinovoz
FAM