• Urbano pčelarstvo: Još smo mi daleko od svetskih trendova

    Dok Berlin „zuji“, jer se košnice nalaze čak i u centralnoj katedrali, a gradski med prodaje kao brend, i dok su košnice i na krovu čuvene Pariske opere, u našim gradovima pčele i dalje doživljavamo kao neprijatelje. Naime, prema postojećim propisima, pčele se u gradu, pa i u Zrenjaninu, mogu držati po tako rigoroznim pravilima […]

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    Urbano pčelarstvo: Još smo mi daleko od svetskih trendova

    Dok Berlin „zuji“, jer se košnice nalaze čak i u centralnoj katedrali, a gradski med prodaje kao brend, i dok su košnice i na krovu čuvene Pariske opere, u našim gradovima pčele i dalje doživljavamo kao neprijatelje. Naime, prema postojećim propisima, pčele se u gradu, pa i u Zrenjaninu, mogu držati po tako rigoroznim pravilima da ih onda niko i ne drži i ne odlučuje se za urbano pčelarstvo.

     

    – Zakon o pčelarstvu nemamo, ali imamo pravilnik kojim je regulisano na koji način pčele mogu da se drže u gradu – kaže za portal zrenjaninski.com Radomir Vlačo, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Vojvodine.

     

    PROČITAJTE JOŠ: Nandor i Goran dobitnici priznanja “Poljoprivrednik nove generacije”

     

    Po važećem pravilniku, ograničen je broj košnica u dvorištu, a određena je i razdaljina od košnica do komšijskog dvorišta. Čak i ako se taj uslov zadovolji, teško je pčele sprečiti da lete van dozvoljenog prostora.

     

    – I sam sam imao košnice u dvorištu i zaštitnu ogradu. Međutim, kada mi je rečeno da pčele preleću, momentalno sam ih izmestio, jer ne želim probleme sa komšijama – ističe Vlačo.

     

    O pčelama ne znamo dovoljno, pa oni koji ih ne poznaju, plaše se uboda. Takođe, ne znaju kako da se ponašaju kad im pčela sleti na ruku.

     

    Bilo je slučajeva, pa i presuda, kojima je nadoknađivana šteta onima koje je ubola pčela. Zato se pčelari ne usuđuju da košnice drže blizu naseljenih mesta.

     

    Urbano pčelarstvo korisno za životnu sredinu

     

    Prema rečima Vlača, u Zrenjaninu sigurno ima odbeglih pčela, ali ne zna da li ih ima u rojevima. U skorije vreme pčelari nisu bili pozivani da „udome“ gradske pčele.

     

    – Šteta je što se ne promoviše urbano pčelarstvo, jer je ono jako korisno za životnu sredinu – smatra Vlačo i dodaje da je nekih pokušaja bilo u Beogradu i Novom Sadu.

     

    Pratite portal zrenjaninski.com i na Instagramu

     

    – I u Zrenjaninu bi se moglo naći zgodnih prostora, ali nema inicijative ni od vlasti, ali ni od nas pčelara – dodaje Radomir Vlačo.

     

    Prijavite se na naš newsletter i jedanput nedeljno najvažnije vesti iz Zrenjanina i okoline stizaće na vašu e-mail adresu.

     

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • Prijavite se na naš newsletter i jedanput nedeljno najvažnije vesti iz Zrenjanina i okoline stizaće na vašu e-mail adresu.

    Komentari 0

    Napiši komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


    NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Poljoprivreda