Poljoprivreda Vesti Zrenjanin

Batat, poznatiji kao slatki krompir, sve je zanimljiviji i na našim prostorima

batat slatki krompir

Batat, poznatiji kao slatki krompir, povrće je koje je sve zanimljivije i na našim prostorima. Lakše se može naći u velikim marketima, ređe na pijaci, ali malo ko zna da se u okolini Zrenjanina batat i gaji.

 

Prošle godine u poljoprivrednom gazdinstvu porodice Damjanov u Orlovatu ubrali su prvi rod batata. Ove godine Damjanovi su imali hiljadu sadnica pretežno narandžastog, ljubičastog i belog batata.

 

– Sezona je lošija nego prethodna, jer vreme nije išlo na ruku ovoj kulturi – priča za portal zrenjaninski.com Aleksandra Kovačević Damjanov, koja nas upoznaje sa svim tajnama gajenja batata, biljke koja je na naše prostore stigla iz Južne i Srednje Amerike.

 

PROČITAJTE JOŠ: Raspisani konkursi namenjeni razvoju pčelarstva i organske proizvodnje

 

Batat se na istom mestu može saditi svake četvrte godine. Sadi se na gredice visine 40 centimetara, razmak između biljaka bi morao biti 30 centimetara, a razmak između redova 1,5 metar. Koren treba razmrsiti i skratiti kako bi plodovi bili pravilnijeg oblika. Kada se posadi, sledi umereno zalivanje narednih dana. Batat, inače, ne podnosi veliku količinu vode, pa tu treba biti obazriv.

 

batat

 

Batat koji Damjanovi proizvedu praktično je organski.

 

– Mi batat ne tretiramo, jer nismo primetili da je potrebno. Korov između redova čupamo ručno. Vreme vađenja batata je između 100 i 130 dana od dana sadnje. Loza se pokosi i onda pažljivo vadimo plod. Što se tiče skladištenja, batat operemo i jedno sedam do deset dana ga držimo na temperaturi od 25 do 30 stepeni, pri čemu grejemo prostoriju. Na taj način šećer prelazi u skrob i batatu daje poseban sladak ukus. Dalje skladištenje je kao i kod običnog krompira, a posebno treba obratiti pažnju da se ne smrzne – objašnjava naša sagovornica.

 

Glavni konzumenti batata u porodici Damjanov su deca, a u ukusu najviše uživa njihova devetomesečna beba.

 

– Osim što ga možemo spremati i dodavati u sva jela u koja dodajemo i običan krompir, od batata se prave i kolači, torte, pudinzi, potaži, čorbice… Sa pasuljem je odlična kombinacija. Mislim da polako postajemo svesni činjenice da su nam zdravlje i imunitet, odnosno ishrana, najbitniji – ističe Aleksandra Kovačević Damjanov.

 

batat

 

Aleksandra se sve više interesuje i za cvećarstvo

 

Povrtarstvom se i Damjanovi i Kovačevići bave više od četiri decenije.

 

– Suprug i ja se još uvek tražimo u povrtarstvu. Naše porodice su u ovim vodama preko 40 godina. Sezona počinje u rano proleće kada sejemo razne vrste paradajza, paprike, tikvica, začinskog bilja, pa to prodajemo kao rasad. Zatim se sve to sadi u plastenicima i na otvorenom. Sve što ne prodamo odmah, trudimo se da preradimo i kasnije tako prodajemo. Gajimo i manje količine jagoda, ali smo daleko poznatiji po paprici ajvarki i kupusu – priča Aleksandra.

 

I to nije sve. Ova porodica se bavi i ratarstvom. Uzgajaju osnovne ratarske kulture, ali i speltu. Spelta je takođe stara vrsta žitarice, praktično je organska kao i batat. Od spelte proizvode brašno.

 

Pratite portal zrenjaninski.com i na Instagramu

 

– Ono što mene dodatno počinje da interesuje jeste cvećarstvo. Polako se upoznajem i sa tom lepotom. Videćemo gde će nas cveće naredne godine odvesti. Bitno nam je da Zrenjaninci prepoznaju naš trud i da nam se kupci stalno vraćaju – završava priču za portal zrenjaninski.com Aleksandra Kovačević Damjanov.

 

 

Prijavite se na naš newsletter i jedanput nedeljno najvažnije vesti iz Zrenjanina i okoline stizaće na vašu e-mail adresu.

 

Podeli članak

1 Comment

Klikni da bi ostavio komentar

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.

sinovoz
FAM