• Rodna kuća Uroša Predića srušena, godinama se priča o izgradnji njene replike

    Rodna kuća Uroša Predića u Orlovatu, selu na teritoriji grada Zrenjanina koje je čuveni slikar proslavio, davno je srušena, a već duže vreme se govori o izgradnji njene replike.   Raniji Savet Mesne zajednice Orlovat je još 2007. došao na ideju da se izgradi replika Predićeve kuće. Bilo je to baš u vreme kada je, […]

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    Rodna kuća Uroša Predića srušena, godinama se priča o izgradnji njene replike

    Rodna kuća Uroša Predića u Orlovatu, selu na teritoriji grada Zrenjanina koje je čuveni slikar proslavio, davno je srušena, a već duže vreme se govori o izgradnji njene replike.

     

    Raniji Savet Mesne zajednice Orlovat je još 2007. došao na ideju da se izgradi replika Predićeve kuće. Bilo je to baš u vreme kada je, povodom 150 godina od rođenja jednog od najznačajnijih srpskih slikara, svečano otvorena njegova spomen-soba. Otkupljen je plac, izrađen projekat i počeli su radovi, ali su u međuvremenu stali.

     

    PROČITAJTE JOŠ: Meštani Tomaševca i Orlovata i danas, uprkos lošem vremenu, protestovali na mostu

     

    Replika kuće trebalo je da ima i spomen-sobu, etno sobu, radnu sobu Uroša Predića i ostale neophodne prostorije, kao što su mini kuhinja i slično.

     

    U poslednje vreme se ponovi govori o izgradnji replike

     

    O izgradnji replike rodne kuće Uroša Predića u poslednje vreme ponovo se govori. Gradonačelnik Zrenjanina Simo Salapura je u februaru ove godine, prilikom obeležavanja 70 godina od Predićeve smrti, izjavio da njegovi lik i delo prevazilaze lokalne okvire i da je reč o svetski poznatom umetniku koji je zadužio sve nas. Grad je, kako je saopšteno, pripremio građevinsku dozvolu i projektno – tehničku dokumentaciju.

     

    – Naša obaveza i želja jeste da gajimo kulturu sećanja, ne samo na njega, već i na sve zrenjaninske velikane. Nameravamo da, uz podršku Ministarstva kulture, Matice srpske i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, počnemo radove na spomen-kući Uroša Predića u Orlovatu. To je za nas veliki, kapitalni projekat – kazao je tada Salapura.

     

    U avgustu je, prilikom posete Orlovatu u okviru akcije „Da nam sela budu bliža“, ponovio da će lokalna samouprava tražiti sredstva za izgradnju spomen-kuće.

     

    Kada bi danas neki poklonik umetnosti došao u slikarevo rodno mesto, mogao bi da pogleda ikonostas u seoskoj crkvi, koji je Predić oslikao. Eventualno bi mogao da vidi i kopije nekih njegovih slika u spomen-sobi. Eventualno, jer se za posetu spomen-sobi mora prethodno najaviti, a i prostor u kom su kopije slika i neki sačuvani dokumenti ne izgleda baš reprezentativno.

     

    Trg Maršala Tita preimenovan u Trg Uroša Predića

     

    U Aleji velikana, u Karađorđevom parku u Zrenjaninu, krajem prošle godine je otkrivena obnovljena bista Uroša Predića. Stara bista je ukradena pre više od jedne decenije, a postament je u međuvremenu oštećen. I Orlovaćani su se odužili svom znamenitom sugrađaninu tako što su 2010. centralni trg u selu, Trg Maršala Tita, preimenovali u Trg Uroša Predića.

     

    Tablu sa novim nazivom otkrio je tadašnji gradonačelnik Zrenjanina Mileta Mihajlov. On je tada istakao da će na taj način Uroš Predić biti još bliži svom rodnom selu, jer je ostvarena dugogodišnja želja meštana da ovaj trg nazovu njegovim imenom.

     

    Bavio se i oslikavanjem ikonostasa

     

    Uros Predić je rođen u Orlovatu 1857. godine. Nakon završene gimnazije, pančevačke realke koja je kasnije nazvana po njemu, otišao je na školovanje u Beč 1876. godine. Umetničku akademiju u Beču završio je 1880. u klasi profesora Gripenkerla, u čijem je privatnom ateljeu kasnije radio. Godine 1885. se vratio u Orlovat i radio je seriju slika iz života lokalnih seljaka.

     

    Od 1886. do 1889. je boravio u Beogradu, a od 1890. do 1893. u Novom Sadu i Starom Bečeju. Zatim se ponovo vratio u Orlovat gde je boravio do 1909. kada je prešao u Beograd gde je ostao do smrti. Umro je u prestonici 1953. godine. Sahranjen je, prema sopstvenoj želji, u Orlovatu.

     

    Kliknite na ovaj link i zapratite portal zrenjaninski.com i na Instagramu

     

    Čuveni su njegovi portreti članova Srpske kraljevske akademije, zatim žanr predstave „Na studencu“, „Vesela braća“ i „Siroče na majčinom grobu“, kao i istorijske scene „Kosovka devojka“ i „Bosansko-hercegovački begunci“. Između ostalog, bavio se i oslikavanjem ikonostasa. Zbog toga se smatra da je on poslednji značajan srpski ikonopisac.

     

    Među njegovim ikonostasima ističe se ikonostas bečejske pravoslavne crkve i ikonostas u kapeli Bogdana Dunđerskog.

     

    Vašari su važan društveno-ekonomski fenomen: Oko šatre i ringišpila okupljaju mase ljudi

     

    Prijavite se na naš newsletter i jedanput nedeljno najvažnije vesti iz Zrenjanina i okoline stizaće na vašu e-mail adresu.

     

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • Prijavite se na naš newsletter i jedanput nedeljno najvažnije vesti iz Zrenjanina i okoline stizaće na vašu e-mail adresu.

    Komentari 0

    Napiši komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


    NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Kultura