Kultura Vesti Zrenjanin

Aktuelizovano pitanje digitalizacije sadržaja u ustanovama kulture

postupak digitalizacije
Foto: Pixabay

Pandemija virusa korona aktuelizovala je pitanje digitalizacije. Mnoge profesije bile su upućene da svoje poslove obavljaju isključivo preko interneta, jer je ulazak u institucije bio onemogućen. S druge strane, tamo gde se i moglo ući, daleko je bilo bezbednije sve što je moguće uraditi bez ličnog kontakta.

 

Kako su se u protekle skoro dve godine snalazili istraživači, naučni radnici, studenti ili đaci, ako im je nešto od dokumentacije bilo potrebno? Najkraće – teško.

 

PROČITAJTE JOŠ: Bijenale akvarela u Zrenjaninu: Velika nagrada pripala Nori Mesaroš (5)

 

– Poslednje decenije sam, zbog istraživanja, veliki deo svog slobodnog vremena proveo u Istorijskom arhivu u Zrenjaninu. Ono što mi je bilo potrebno dobijao sam iz fondova, u štampanom obliku. Ono što je digitalizovano, mogao sam da pročitam sa računara u Arhivu, bez mogućnosti da pošaljem mejlom ili prenesem na fleš memoriju. Praktično, čitao sam sa ekrana umesto iz publikacije. Poslednje dve godine, zbog korone, to nije moguće. U Arhiv se ne može, a i da se može, ne bih išao jer se čuvam – kaže za portal zrenjaninski.com naš sugrađanin Dušan Juvanin.

 

istorijski arhiv zrenjanin
Čitaonica Istorijskog arhiva Zrenjanin

 

U Istorijskom arhivu digitalizovano 860 knjiga

 

Iz Istorijskog arhiva smo dobili potvrdu da je situacija upravo takva.

 

„Zbog pandemije Covid-19 komunikacija Istorijskog arhiva Zrenjanin sa korisnicima – istraživačima i drugim strankama većim delom se preusmerila na digitalni/internetski oblik. Zahteve za arhivskom građom dobijamo putem mejla i na isti način odgovaramo istraživačima. Ove godine nismo imali programe digitalizacije arhivske građe iz naših fondova i zbirki, već smo samo, na osnovu pojedinačnih zahteva, skenirali ili fotografisali dokumente i slali ih putem mejla“, kažu u Arhivu.

 

Do sada je u Istorijskom arhivu Zrenjanin digitalizovana celokupna zbirka crkvenih matičnih knjiga (rođenih, umrlih, venčanih) svih veroispovesti (katoličke, pravoslavne, reformatske i jevrejske).

 

Ukupno je digitalizovano 860 knjiga, što u dužnim metrima iznosi 58,2 metra. Digitalizovana je sva periodika koja se čuva u Istorijskom arhivu, ukupno 38 kompleta naslova. Između ostalog, tu su i najznačajniji listovi: „Zrenjanin“, „Torontal“, „Vohenblat“, „Sloga“, „Slobodna Vojvodina“, „Banatski glasnik“…

 

Novine su pisane na nemačkom, mađarskom i srpskom jeziku.

 

Takođe je digitalizovana zbirka fotografija, zatim lični fondovi znamenitih ličnosti Todora Manojlovića, Emila Gavrile, Milorada Vladiva, Time Rajića, Dragoljuba Čolića…

 

istorijski arhiv zrenjanin

 

Digitalizovani sadržaj nije dostupan na sajtu

 

U Istorijskom arhivu se, kako kažu, trenutno pripremaju, organizaciono i tehnički, za uključenje Istorijskog arhiva u digitalnu mrežu arhiva u Republici Srbiji – ARHIS, koju je pripremio i uspostavio Državni arhiv Srbije u saradnji sa Ministarstvom kulture. Da bi to učinili potrebna im je adekvatna oprema.

 

U narednoj godini Arhiv će digitalizovati ono čime raspolaže u skladu sa materijalnim sredstvima, stoji u planu koji je podnet Skupštini grada.

 

Sagovornik portala zrenjaninski.com Dušan Juvanin kaže da je najveći problem što digitalizovan sadržaj nije dostupan na sajtu Istorijskog arhiva.

 

– U slučaju drugih institucija dobar deo digitalizovanog sadržaja moguće je videti na zvaničnim sajtovima. Nije čak problem ni kada bi se sadržaj plaćao, naravno, u prihvatljivim okvirima. Te institucije su razumele da jedan klik na sadržaj znači kao i jedna poseta uživo. A posećenost, odnosno korišćenje materijala za neku ustanovu je referenca – smatra Juvanin.

 

gradska narodna biblioteka žarko zrenjanin

 

Biblioteka planira unapređenje sajta

 

I u Gradskoj narodnoj bilioteci „Žarko Zrenjanin“ do sadržaja koji je digitalizovan možete doći samo na zahtev.

 

„Na Zavičajnom odeljenju Gradske narodne biblioteke „Žarko Zrenjanin“ digitalizovan je deo zavičajne građe koji se nalazi u internoj bazi, a zainteresovani korisnici mogu je dobiti na zahtev, kao i koristiti u čitaonici Naučnog odeljenja biblioteke“, odgovorili su na pitanje portala u biblioteci.

 

U bazi se nalaze fotografije grada i okoline (stare i nove), izdanja biblioteke (monografske publikacije) i neka izdanja drugih izdavača, časopis „Ulaznica“ (svi brojevi i propratna neknjižna građa), interna arhiva biblioteke, kartografska građa, prilozi iz serijskih publikacija, Ex libris (iz raznih izdanja), pečati, arhiva zavičajaca i neknjižna građa.

 

Ukoliko nešto od građe Zavičajnog fonda do tog trenutka nije digitalizovano, a potrebno je korisniku, digitalizacija će u najkraćem roku biti urađena na zahtev, navode u biblioteci.

 

Digitalizovani sadržaj takođe nije moguće pogledati na sajtu biblioteke. U ovoj ustanovi su nam rekli da planiraju unapređenje sajta.

 

Pratite portal zrenjaninski.com i na Instagramu

 

Posao na digitalizaciji sadržaja u ustanovama kulture nije jednostavan.

 

U Narodnom muzeju Zrenjanin digitalizovano je blizu 6.000 predmeta i artefakata iz različitih zbirki i taj posao traje od 2017. godine. Ukoliko se nastavi dosadašnjim tempom, da se sve što zrenjaninski muzej ima u svojim zbirkama nađe u digitalnom obliku trebaće još deset godina. A ovih 6.000 predmeta koje su u digitalnom obliku mogu se pogledati na sajtu kultura.rs.

 

Prijavite se na naš newsletter i jedanput nedeljno najvažnije vesti iz Zrenjanina i okoline stizaće na vašu e-mail adresu.

 

Podeli članak

Dodaj komentar

Klikni da bi ostavio komentar

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.

sinovoz