Grad Vesti Zrenjanin

Priča o Karađorđevom parku: Pluća grada na mestu gde je bilo vašarište

karađorđev park

Mnogi Zrenjaninci veruju da se Karađorđev park oduvek nalazi tu gde je sada. To, ipak, nije tako, jer Karađorđev park spada u najmlađe zrenjaninske parkove.

 

Na mestu gde se sada nalazi formiran je 1954. godine.

 

– Na mestu gde se sada nalazi Karađorđev park nalazilo se vašarište i stari Zrenjaninci, i dan danas, ovaj kraj zovu upravo tako – vašarište – priča za portal zrenjaninski.com Vojislav Mraković, koji je svoj radni vek proveo u gradskim službama koje su bavile pejzažnom arhitekturom, a penziju dočekao u Direkciji za izgradnju i uređenje grada.

 

Vašarište se prostiralo na 11 hektara zemljišta i vašari su se u prvo vreme održavali dva, a kasnije pet puta godišnje.

 

Vašarište je bilo kapaciteta 1.500 grla, a stokom su trgovali trgovci iz Grčke, Italije, Srbije i, naravno, Mađarske. Prostor je oivičavao Stari Begej i do njega se moglo preko dva mosta. Jedan je bio na uglu Ljubljanske i Takovske ulice, gde i sada stoji krst čak iz tog vremena. Drugi most je bio iz Nemanjine.

 

Vašarište nije bilo pusto. Kao i na svakom mestu gde se trguje i gde ima puno ljudi smestili su se kafana, radionice zanatlija, pa čak i redakcija lokalnog lista. Vašarište je opasano drvoredom bagrema i kiselog drveta, a poslednji ostatak je kiselo drvo nedavno posečeno ispred kuće Aleksandra Sandića.

 

– Prostor na kom se nalazilo vašarište bio je odličan. U jednom trenutku se rodila ideja da se tu napravi novo naselje sa porodičnim kućama. Arhitekta Dragiša Brašovan, koji je inače zrenjaninski zet i jedno vreme je živeo i radio u Zrenjaninu, 1926. godine čak je projektovao naselje. Srećom, da li zbog para ili nekog drugog razloga, od te ideje se odustalo, pa je vašarište sačekalo Drugi svetski rat u izvornom obliku – priča Vojislav Mraković.

 

karađorđev park

 

Karađorđev park je pravi gradski dragulj

 

Nakon završetka rata prvo je u centralnom delu tog prostora podignut spomenik žrtvama fašističkog terora, autora Aleksandra Solodova. Na tom mestu sahranjeni su posmrtni ostaci 200 žrtava, među njima i Žarka Turinskog, Žarka Zrenjanina i Koče Kolarova. Prilikom otvaranja spomenika, 4. avgusta 1946. godine, govorili su otac narodnog heroja Sonje Marinković i majka narodnog heroja Koče Kolarova.

 

Vrlo brzo rodila se ideja da se oko spomenika formira park. Na oko 50.000 kvadratnih metara zasađeno je drveće i napravljene su staze. Park je opasan bodljikavom živom ogradom.

 

U to vreme i ovim delom grada je stoka išla na pašu, pa se mladi park morao zaštiti. U park se ulazilo kroz kapije. Kasnije je ograda uklonjena i manje – više park je dobio oblik koji i danas ima. Zahvaljujući ideji velikog Zrenjaninca, Borisa Pavlova, u parku je napravljena Aleja velikana. Na obodu parka nikla je i hala „Medison“ (ne baš srećno rešenje, smatra naš sagovornik). Kasnije je park dobio i dečje igralište i trim stazu.

 

Pratite portal zrenjaninski.com i na Instagramu

 

– Treba da smo srećni što imamo ovakav jedan dragulj. Ne samo što su to pluća grada gotovo u samom centru, nego park može da se i unapredi primerenim sadržajima i da zaista, osim šetališta i odlične hladovine, u vreme vrućina postane i nešto više za Zrenjanince – smatra Mraković.

 

Ovo je tek jedna priča o Karađorđevom parku. Namera nam je bila da čitaocima portala zrenjaninski.com otkrijemo jedan deo grada o kojem ne znamo mnogo. Ujedno upućujemo i poziv čitaocima. Ukoliko imate želju da vam ispričamo priču o gradu, da otkrijemo nešto što vi ne znate, javite se. Sve što ste želeli da znate o Zrenjaninu, a niste imali koga da pitate, pitajte nas. Ako ne znamo mi, znamo ko zna.

 

karađorđev park

 

Prijavite se na naš newsletter i jedanput nedeljno najvažnije vesti iz Zrenjanina i okoline stizaće na vašu e-mail adresu.

 

Podeli članak

Dodaj komentar

Klikni da bi ostavio komentar

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.

sinovoz