PORTAL „ZRENJANINSKI“ NA LICU MESTA: Manje poznati detalji o aerodromu Ečka

EČKA – Priča o dolasku ispostave srpsko – ruskog humanitarnog centra iz Niša na aerodrom „Ečka“ izazvala je veliku pažnju domaće javnosti, ne samo u Zrenjaninu, nego i u celoj Srbiji. U menadžmentu aerodroma iznenađeni su najavom, jer su o svemu saznali iz novina, a da pre toga niko nije sa njima razgovarao na tu temu. Malobrojni prisutni juče na aerodromu različito komentarišu najavu novih sadržaja.

– Istina je da je ovde bio načelnik Srednjobanatskog upravnog okruga Dušan Šijan, sa delegacijom u kojoj su bili i predstvanici ruske misije iz Niša, ali nije bilo konkretnih najava izgradnje centra za obuku. Zbog toga smo pomalo zatečeni – kaže direktor preduzeća „Aerodrom Zrenjanin“ Marinel Gilezan. 

On napominje da aerodrom Ečka ima izuzetne performanse, ali i da u njega treba mnogo uložiti, da bi postao reprezentazivan.

– Nije problem infrastruktra, ni potencijal koji poseduje, ali dogradnja i opremanje aerodroma je najmanji problem. Ali na njemu treba da rade stručni ljudi, i to mnogo osoblja, specijalizovanih službi. Ima još aerodroma koji su sređeni, a nemaju operatera koji bi na njima radili. Održavanje u punoj funkciji najveći je problem – ističe Gilezan.

Problem bi bili i vlasnički odnosi, jer to pitanje nije do kraja izvedeno. Objektom sada upravlja Aero klub „Zrenjanin“, preko firme „Aerodrom Zrenjanin“, na čijem je čelu Gilezan.

Što se tiče potencijala aerodroma, on nije upitan. Tu je uz upravnu zgradu hangar od 2.400 kvadrata, visine preko šest metara. Tu su i dva objekta, u jednom se nalazi servis opšte avijacije, a s druge strane je restoran, učionice, padobranska sekcija… Aerodrom je registrovan za avione do 5,7 tona, a poseduje i tri dromadera koji mogu da se koriste za gašenje požara i za potrebe poljoprivredne avijacije. Pista može da izdrži i veće i teže letilice, ona je travnata, širine 80 metara i naslonjena je na staru betonsku koju su pravili Nemci u Drugom svetskom ratu. I danas se koristi drenažni sistem koji su Nemci izgradili, i koji je „čist kao suza“.

– Ovo je jedina pista na kojoj petnaest minuta posle najjačeg pljuska nema kapi vode. Aerodrom je građen u Drugom svetskom ratu i bio je najveći nemački van granica Rajha. Sve je bilo pažljivo isplanirano, svih 1.200 hektara površine. S druge strane, nemate nikakvu prepreku pri doletu, ni sa jedne strane. A kada je na Surčinu pet dana za redom magla, ovde se leti bez problema. A u gotovo svim danima u godini pravac vetra je jasno određen, u pravcu sa pistom. Oni koji lete znaju šta to znači – napominje Gilezan.

Na aerodromu je, inače, dosta „parkiranih“ aviona i jedrilica, u hangarima, uglavnom u privatnoj svojini, a ima i letilica koje su vlasništvo Aero kluba „Zrenjanin“. Juče je jedan gost iz Švajcarske palio svoju mašinu i rulao pistom, ali nije želeo da uzleti. Tu  je stacionirano šest pilotskih škola. Nekada se upravljalo iz kontrolnog tornja, sada to ide radio vezom, a kompletan vazdušni prostor vodi kontrola u Batajnici. Godišnje se ovde ostvari i do šest hiljada sati naleta, što nema ni jedan manji aerodrom. Moguće je i noćno letenje.