Grad Vesti Zrenjanin

Plan strateškog razvoja Zrenjanina: Sve se radi naopako

plan strateškog razvoja tema javne debate

Generalni urbanistički plan se usvaja pre Plana strateškog razvoja, a Plan strateškog razvoja pre urađenog popisa stanovništva. To je apsurdno i naopako – zaključak je javne debate o razvoju grada Zrenjanina koju je organizovao Građanski preokret. Urbanisti su kao mitska bića: stalno se o njima govori, a nigde ih nema – konstatovao je akademski slikar dr Rastko Stefanović i pozvao da se ulože napori kako bi ti ljudi izašli u javnost. Moramo da ih isteramo na čistac jer oni su odgovorni, poručio je Stefanović.

 

U višesatnoj raspravi, desetak diskutanata i moderator debate, politikolog Miroslav Samardžić, pretresali su aktuelne postupke gradskih vlasti Zrenjanina i procese koji se odvijaju u njemu, s posebnim osvrtom na izradu Plana strateškog razvoja grada za period od 2022. do 2030. godine.

 

Govoreći o najvećoj pretnji po zdravlje i životnu sredinu u Zrenjaninu, fabrici autoguma kineske kompanije Linglong, predsednica Građanskog preokreta Dragana Popović je podsetila da nam se takvi projekti predstavljaju kao razvojne prilike i doprinos privredi, zapošljavanju i budžetskim prihodima, iako su ekonomisti precizno utvrdili da se dešava sasvim suprotno: eksploatacija naših prirodnih resursa, nekontrolisano trošenje budžetskih sredstava, urušavanje pravnog poretka i ljudskih, a posebno radničkih prava.

 

– Mi smo i žrtve pogrešnih prioriteta. Očigledan primer je to što se ne gradi regionalni vodovod u Vojvodini nego nacionalni stadion iako to podjednako košta. Koristi od takvog postupanja sigurno ima, ali ne za nas, već lične koristi, za onog ko takve projekte ugovara – zaključila je Popović.

 

milica kovač
Milica Kovač

 

Problem stanogradnje stigao i u Zrenjanin

 

Arhitekta Milica Kovač je govorila o problemu stanogradnje koji je godinama prisutan u Beogradu i Novom Sadu, a sada je stigao i u Zrenjanin, i tiče se izgradnje velikih zgrada u područjima porodičnog stanovanja.

 

– Propisi i planovi su takvi da ako živite u porodičnoj kući može da vam se dogodi da se ubrzo nađete u klancu između dve ogromne zgrade, što će vam naruštiti kvalitet života, ali i obezvrediti kuću. Zloupotrebom propisa i izostankom kontrole objekata nakon dobijenih upotrebnih dozvola, problem manjka parkirališta i zelenih površina postaje sve veći. Sve to je prepoznato u planu najvišeg reda, ali kada dođe do izrade planova nižeg reda, kao i do same izgradnje na terenu, problem opstaje, ne rešava se, nego se čak i povećava – upozorila je Kovač.

 

Prema njenim rečima, iako generalni urbanistički plan Zrenjanina važi do 2026. godine, ušlo se u njegove izmene, a nikakve strateške promene nisu predviđene. U pitanju je kozmetika i prepisivanje ranijih grešaka.

 

– Na primer, „magistrala“ i gradska jezera su granična područja između urbanističkih područja. Samim tim se ne sagledavaju u celini, a planovi detaljne regulacije mikrocelina se uopšte ne rade. Gradski urbanisti očigledno nemaju nikakvu ideju niti volju da bilo šta rade ili da ponude neko novo rešenje. Zato mora da se radi na većem uključivanju stručne javnosti i građana u izradu i usvajanje planova – zaključila je Kovač.

 

Ništa od najavljenih javno-privatnih dijaloga

 

Inženjer Miodrag Bogunović je ukazao na činjenicu da je Grad Zrenjanin poverio posao izrade Plana strateškog razvoja beogradskoj fondaciji koja nema ni jednu poslovnu referencu u oblasti planiranja, a da istovremeno formira radne grupe zadužene za osmišljavanje strateškog razvoja u koje smešta partijske kadrove i plaća ih bez vidljivog rezultata njihovog rada.

 

– Iako su od strane gradonačelnika tokom maja i juna najavljeni javno-privatni dijalozi o izradi plana strateškog razvoja, od toga nije bilo ništa. Sve se radi u tajnosti ili se fingira dijalog uključivanjem fantomskih udruženja u taj proces – podsetio je Bogunović.

 

Obezbeđenje pijaće vode, prečišćavanje Begeja i izmeštanje saobraćaja iz centra grada na obilaznicu su ciljevi iz prethodne dve strategije razvoja. Po svemu sudeći, to će biti prepisano i u sledeću. Bogunović je ukazao i na to da nisu donete strategije nižeg ranga iako je to bilo predviđeno, da je mnogo obećano, a malo ispunjeno, kao i da su pojedine aktivnosti poput uklanjanja železničkih pruga potpuno suprotne proklamovanim ciljevima prethodnih strategija razvoja.

 

– Monitoring i evaluacija strateških planova su uvek predviđeni, ali u praksi ne postoje. Nemoguće je pronaći izveštaje o realizaciji planova. Ne možemo ni od novog plana očekivati ništa više i ništa bolje, jer aktuelna vlast nema ni legitimitet ni kapacitet da uradi bilo šta kvalitetno – zaključio je Bogunović i naglasio da treba insistirati i na ličnoj odgovornosti onih koji taj važan posao treba da urade.

 

rastko stefanović
Rastko Stefanović

 

Urbanisti su kao mitska bića

 

Urbanisti, koji su rak-rana ovog grada, kao mitska bića su: stalno se o njima govori, a nigde ih nema, konstatovao je akademski slikar dr Rastko Stefanović. On je pozvao da se ulože napori kako bi ti ljudi izašli u javnost.

 

– Moramo da ih isteramo na čistac jer su oni odgovorni – rekao je Stefanović i podsetio na priču o stručnjaku iz Egipta koji je sprečio razgradnju piramida zarad izgradnje puteva tako što je lažnom kalkulacijom ubedio vladara da je to skuplje od donošenja građevinskog materijala iz kamenoloma. Tako su sačuvane piramide od neodgovornih vladara, a tako nešto i nama treba ovih dana.

 

Istoričar Filip Krčmar je podsetio na svetli primer urbaniste Jelke Đorđević koja se usprotivila planu koji predviđa izgradnju petospratnica u selu Ečka. Ako takvih primera ne bude više, ako se ništa ne promeni, Zrenjanin čeka strašna sudbina postepenog izumiranja, konstatovao je Krčmar.

 

On je podsetio da će na kraju perioda za koji se pravi plan strateškog razvoja, Zrenjanin obeležiti 700 godina postojanja. Zapitao se kako će nam grad izgledati kao sedamstogodišnjak.

 

– Lično nisam optimista. Mislim da jedino možemo da se naviknemo na zlo i na život pod tim zlom. Možda je jedini izlaz da se sistem grize iznutra pa da to u nekom trenutku da rezultat. Propale su Maje i Inke, što ne bismo i mi, ako bolje nismo zaslužili – pesimistično je završio Krčmar.

 

Značaj urbanističkih rešenja za bicikliste

 

Filozof Željan Popov je govorio o značaju urbanističkih rešenja za bicikliste. Istakao je da ono što odgovara biciklistima odgovara svima jer vodi grad ka manjem zagađenju i zdravijem životu. Strategija urbanstičkog razvoja treba da ide u takvom pravcu da onima koji danas ne koriste bicikle to postane laka i poželjna prevozna alternativa.

 

– Živimo u ravnici. Mogli bismo da budemo kao gradovi u Danskoj ili Holandiji, uz samo malo ulaganja i ugledanja na njih. Nažalost, naši predlozi o uspostavljanju biciklističkih koridora u Zrenjaninu su ignorisani od strane gradske vlasti. Gradska komisija za biciklizam je pre par godina formirana, ali kao besfunkcionalno telo bez ikakvih nadležnosti. Time je u startu i u praksi obesmišljena – naveo je Popov.

 

Na lokalu i na svim pozicijama klimoglavci

 

Sociolog Ivan Živkov je uporedio pisanje Plana strateškog razvoja grada pre sprovođenja popisa stanovništva s lečenjem pre uspostavljanja dijagnoze.

 

– Ne znamo koliko imamo stanovnika, ne znamo demografsku strukturu, ne znamo njena kretanja, a pišemo strategiju razvoja. Šta pišemo, kad ne znamo trebaju li nam vrtići ili gerontološki centri – zapitao se Živkov.

 

On je skrenuo pažnju na to da ni jedna administracija tokom poslednje tri decenije nije pokazala spremnost da preseče negativne trendove po cenu gubitka popularnosti i ličnih pozicija, nego su sve nastupale konformistički, što je probleme nagomilavalo.

 

– Na čelu države je čovek koji mora da se pita za sve, a značaj pada Berlinskog zida je ukapirao sa dvadeset godina zakašnjenja. To dosta govori o njegovim sposobnostima. Na lokalu i na svim pozicijama odlučivanja u državi su njegovi klimoglavci. Zamislite da smo umesto njega i njih imali ljude koji su sposobni za strateške procene pa da smo poslednjih nekoliko godina umesto u kinesku, najveću autogumaru u Evropi, ulagali u najveće skladište gasa u Evropi, koliko bi nam danas bila bolja pozicija – prokomentarisao je Živkov.

 

Prijavite se na naš newsletter i jedanput nedeljno najvažnije vesti iz Zrenjanina i okoline stizaće na vašu e-mail adresu.

 

Podeli članak

3 Comments

Klikni da bi ostavio komentar

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.

  • Naš grad je na putu da u njemu postoje zgrade „duhova“, jer gradnja par hiljada stanova je pre promašena investicija nego tržišna potreba. Prema zvaničnim podacima gradske uprave godišnje u zrenjaninu se oko 1300 manje rodi nego što umru. Prirodni priraštaj je negativa, a da ne pominjem brojeke o iseljavanju a što se tiče dosaljavanja i toga je sve manje. Zidati zgrade, a da nema ko da u njima živi i nije neki plan razvoja. Zgrade bez ljudi, mašine bez radniak su gomile betona i gvoždja.

sinovoz