• Među najugroženijim smo regionima: Otpadne vode se uopšte ne prečišćavaju

    Najugroženiji regioni u Vojvodini, po pitanju vode za piće iz javnih vodovoda, jesu severni i srednji Banat, zapadna Bačka, a delom i severna i južna Bačka, piše u Predlogu nacrta Plana razvoja AP Vojvodine za period od 2023. do 2030. godine. Srednjobanatski okrug zauzima neslavno mesto i kada je reč o otpadnim vodama. U ovom […]

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    Među najugroženijim smo regionima: Otpadne vode se uopšte ne prečišćavaju

    Najugroženiji regioni u Vojvodini, po pitanju vode za piće iz javnih vodovoda, jesu severni i srednji Banat, zapadna Bačka, a delom i severna i južna Bačka, piše u Predlogu nacrta Plana razvoja AP Vojvodine za period od 2023. do 2030. godine. Srednjobanatski okrug zauzima neslavno mesto i kada je reč o otpadnim vodama. U ovom dokumentu se navodi da je najviše neprečišćenih otpadnih voda, čak od 95 do 100 odsto, u Južnobačkoj, Srednjobanatskoj i Sremskoj oblasti. Najmanje ih je u Severnobačkom (32%) i Severnobanatskom (42,3%) okrugu.

     

    „AP Vojvodina poseduje velike vodene resurse u površinskim vodama reka Dunav, Sava, Tisa i u razvijenom kanalskom sistemu Dunav – Tisa – Dunav. Kvalitet površinskih i podzemnih voda nije se bitno promenio poslednjih deset godina. Većina površinskih voda svrstava se u drugu i treću klasu. Odstupanja su najizraženija za Hidrosistem DTD i vodotokove koji imaju manju sposobnost biološkog samoprečišćavanja. Najugroženije deonice su na DTD kanalu Vrbas – Bezdan, Begej, Nadela, Kudoš i Krivaja“, ističe se u Predlogu nacrta Plana razvoja AP Vojvodine.

     

    PROČITAJTE JOŠ: Najveći izbor cveća i cvetnih aranžmana u Pogrebnom „Božur“

     

    Kvalitet površinskih voda u Vojvodini je nezadovoljavajući. Najzagađeniji vodotokovi su Veliki bački kanal (sektor od Vrbasa do Kule), Nadela i Kikindski kanal. Kanal Dunav – Tisa – Dunav i sekundarni irigacioni i transportni kanal su veoma zagađeni, usled ispuštanja neprečišćenih industrijskih i komunalnih otpadnih voda i drenažnih voda iz poljoprivrede.

     

    „Gotovo 50 odsto uzoraka vode iz kanala i reka nalazi se u kategorijama „loš“ i „veoma loš“. Loš kvalitet po parametru Srpskog indeksa kvaliteta vode određen je na četiri merna mesta. To su Bačko Gradište (Kanali DTD), Vrbica (Zlatica), Hetin (Stari Begej) i Bački Breg (Plazović). Prema poslednjim merenjima iz 2019. godine, poboljšao se kvalitet vode u Severnobanatskoj oblasti. Na ostalim područjima se pogoršao ili je ostao nepromenjen“, piše u ovom dokumentu.

     

    kvalitet površinskih voda

     

    Kvalitet podzemnih voda od velikog značaja

     

    Kvalitet podzemnih voda je od velikog značaja, jer više od 90 odsto izvorišta za vodosnabdevanje u Vojvodini čine podzemne vode. Kvalitet podzemnih voda je najbolji na području Srema i jugoistočnog Banata (područje Vršca), a najgori u srednjem i severnom Banatu i zapadnoj Bačkoj.

     

    „Najveći doprinos u zagađenju voda u Vojvodini imaju nedovoljno izgrađena kanalizaciona mreža i netretirane industrijske i komunalne otpadne vode. Otpadne vode iz domaćinstava i industrijskih pogona se uglavnom ispuštaju bez prerade u vodotokove, što dovodi do velikog zagađenja životne sredine. U Severnobačkoj, Zapadnobačkoj, Severnobanatskoj i Sremskoj oblasti uočava se mali porast prečišćenih otpadnih voda, dok se u ostalim oblastima registruje smanjenje. Nepromenjena i alarmantna situacija ostaje u Srednjobanatskom okrugu gde se otpadne vode uopšte ne prečišćavaju“, navodi se u pomenutom dokumentu.

     

    Javna rasprava traje do 25. januara

     

    Pokrajinski sekretarijat za regionalni razvoj, međunarodnu saradnju i lokalnu samoupravu AP Vojvodine objavio je tekst Predloga nacrta Plana razvoja AP Vojvodine 2023 – 2030. Njegovim objavljivanjem zvanično je počeo proces javne rasprave o najvažnijem planskom razvojnom dokumentu Pokrajine.

     

    Javne prezentacije dokumenta, na kojima će svi zainteresovani imati priliku da postave pitanja ili daju sugestije na objavljeni tekst, počeće 15. decembra događajem u Novom Sadu. Nakon toga javne rasprave će biti organizovane u vojvođanskim gradovima. U Zrenjaninu će biti održana 25. januara naredne godine.

     

    Plan razvoja Vojvodine podrazumeva definisanje vizije, ciljeva i mera razvoja Pokrajine u narednih osam godina. Ovaj dokument određuje strateški okvir na osnovu koga pokrajinski organi i lokalne samouprave kreiraju javne politike, definišu konkretne aktivnosti i usmeravaju svoje resurse.

     

    Kliknite na ovaj link i zapratite portal zrenjaninski.com i na Instagramu

     

    Nakon javne rasprave, koja se završava 25. januara, o Planu razvoja AP Vojvodine izjašnjavaće se poslanici pokrajinskog parlamenta. Posle usvajanja, ovaj dokument postaje punovažan i obavezujući za pokrajinsku upravu i lokalnu samoupravu.

     

    Prijavite se na naš newsletter i jedanput nedeljno najvažnije vesti iz Zrenjanina i okoline stizaće na vašu e-mail adresu.

     

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • Prijavite se na naš newsletter i jedanput nedeljno najvažnije vesti iz Zrenjanina i okoline stizaće na vašu e-mail adresu.

    Komentari 0

    Napiši komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


    NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Grad