Srednjobanatska privreda beleži rast uvoza i izvoza
Spoljnotrgovinska robna razmena Srednjobanatskog upravnog okruga u prošloj godini iznosila je 543 miliona evra, što čini 1,6 odsto ukupne razmene na nivou Republike Srbije. Grad Zrenjanin, od svih pet lokalnih samouprava srednjeg Banata, ostvario je najveći obim spoljnotrgovinske robne razmene, i to u iznosu od 482 miliona evra, što predstavlja čak 88,8 odsto na […]
Podeli vest:
Spoljnotrgovinska robna razmena Srednjobanatskog upravnog okruga u prošloj godini iznosila je 543 miliona evra, što čini 1,6 odsto ukupne razmene na nivou Republike Srbije.
Grad Zrenjanin, od svih pet lokalnih samouprava srednjeg Banata, ostvario je najveći obim spoljnotrgovinske robne razmene, i to u iznosu od 482 miliona evra, što predstavlja čak 88,8 odsto na nivou okruga.
Po podacima koji su predočeni u Programu lokalnog ekonomskog razvoja grada Zrenjanina za period od 2018. do 2020. godine, privreda sa područja koje pokriva ovdašnja Regionalna privredna komora ostvarila je ukupan godišnji izvoz od 288 miliona evra, koji je veći za 1,9 odsto u odnosu na 2016. godinu, dok je uvoz bio na nivou od 255 miliona evra, i veći je za 11,1 odsto nego u pretprošloj godini.
Ostvareni suficit u razmeni je nešto veći od 33 miliona evra, a pokrivenost uvoza izvozom iznosi 113 odsto i smanjena je za 10,2 odsto u odnosu na 2016. godinu. Suficit u robnoj razmeni ostvarile su sve opštine, odnosno Zrenjanin, Novi Bečej, Nova Crnja, Sečanj i Žitište.
U strukturi ukupno ostvarenog spoljnotrgovinskog prometa u srednjobanatskom regionu za 2017. godinu, na izvoznoj strani najviše je zastupljena roba kao što su izolovana žica, kablovi i ostali električni provodnici (31,4 odsto), a zatim čarape i ulje od suncokreta. S druge strane, najviše se uvozila izolovana žica, kablovi i ostali električni provodnici, što je dokaz da inostrana automobilska industrija ovde ima primat, zatim čarape, izolacioni delovi za električne mašine, uređaje i slično, predivo od sintetičkih filamenata, kao i osigurači, prekidači i releji.
Ako se ima u vidu da je najveći poslodavac u regionu nemačka kompanija „Drekslmajer“, koja se bavi izradom delova za automobile, onda ne čudi podatak da su prošle godine privrednici u srednjem Banatu najznačajniju robnu razmenu ostvarili upravo sa Nemačkom, a posle toga sa Rumunijom i Italijom. Na ove tri zemlje odnosi se 59,8 odsto ukupne razmene. U okviru realizovanog izvoza i uvoza, u sve tri zemlje ostvaren je suficit u razmeni.
Kada je reč o drugim srednjobanatskim opštinama, najmanju robnu razmenu imao je Sečanj, od oko 1,6 miliona evra na godišnjem nivou, slede ga Nova Crnja sa 8,2 miliona, Žitište sa 21,4 miliona i Novi Bečej sa 29,3 miliona.
Podeli vest:
