Ekonomija Vesti Zrenjanin

Goran Kovačević: Ova kriza je pokazala nekoliko naših trajnih boljki

goran kovačević
Foto: ZREPOK

O godini koja je ostala za nama, o krizi, o prioritetima, o poslovanju u prošloj i planovima za ovu godinu, za portal zrenjaninski.com autorski tekst napisao je generalni direktor “Gomex”-a Goran Kovačević.

 

Za nama je jedna čudna godina prepuna pitanja bez odgovora.

 

Naravno, celu godinu je obeležila pandemija Covida, ali ne mogu se oteti utisku da je pandemija samo ogolila mnoge dugo potiskivane probleme.

 

Gledajući svet u celini, jasno je da se takozvani zapadni svet, u koji spadamo i mi, nije dobro snašao. Azijske zemlje, a pre svega Kina, borbu protiv pandemije su vodile daleko uspešnije, pa će Kina verovatno biti jedina zemlja na svetu koja će i ove godine beležiti privredni rast.

 

Američki zdravstveni sistem se pokazao kao krajnje neadekvatan. Evropske zemlje su po običaju iskazale visok stepen nesloge, pa i sebičnosti, a mi smo se kretali u ekstremima.

 

Kada je kriza krenula, imali smo ekstremno oštre mere, a kako se kriza pojačavala, mi smo oštre mere popuštali.

 

Postojala je znatna doza stihije

 

Kao privrednik razumem potrebu da privreda radi. Šta god da se desi ljudi moraju da jedu, da piju, da zarađuju. Država mora da ubire porez da bi radile škole, bolnice, vrtići… Ali, ne mogu se oteti ustisku da je ipak postojala znatna doza stihije. Pošteno bi bilo reći da je ovaj virus ipak bio i ostao velika nepoznanica po svom atipičnom ponašanju, pa odatle verovatno proizlazi i vrludanje u donošenju i sprovođenju mera.

 

Ako bih hteo da sumiram osnovnu misao koja mi se iskristalisala tokom ove krizne godine, to bi bio zaključak da ništa ne možemo uzeti zdravo za gotovo, da nikada ne možemo misliti da smo sve predvideli i da stalno žongliramo kao onaj akrobata koji hoda na žici razapetoj preko ponora. Činilo nam se da svet nije pošten, ali da je bar jasan i da znamo šta možemo očekivati. Pandemija nas je podsetila koliko smo ipak krhki.

 

Nemam sumnje da će se i ova kriza okončati, verovatno u drugoj polovini 2021. godine. Ipak smo nešto naučili. Medicina je razvila nekoliko vakcina u rekordno kratkom roku. Razvio ju je i istok i zapad i nije postala ekskluziva samo jednog dela sveta. Pokrenuta je i inicijativa da se i siromašnim zemljama omogući pristup vakcini. Naravno, ne radi se o čistom altruizmu već o svesti da je svet postao globalizovan i da opasnost postoji dok god se virus potpuno ne iskoreni. U stvari, svet tako i deluje. Ne iz altruizma, već iz koristi, ali na kraju svi krenemo korak dalje.

 

gomex

 

Imamo prilično zatvorenu privredu

 

Svi imamo velika očekivanja od ove godine, ali u privrednom pogledu ne verujem da ćemo napraviti neke velike iskorake. Ova kriza je pokazala nekoliko naših trajnih boljki.

 

Naš privredni pad je bio među najmanjim u svetu, ali ne zato što smo bili ekstremno efikasni, već zato što imamo prilično zatvorenu privredu. Slikovito rečeno, što napravimo to pojedemo i popijemo, tako da nas događaji u svetu ne dotiču kao one koji su okrenuti izvozu ili uslugama.

 

Jasno je da su godine krize, od devedesetih naovamo, teško oštetile našu infrastrukturu. Odatle i ovi problemi sa smeštajem pacijenata u bolnicama. Istu sudbinu je doživela i putna infrastruktura, ali srećom, poslednjih nekoliko godina tu je napravljen značajan iskorak.

 

Ni ova vlast ne sme da zagrize kiselu jabuku

 

O reformi javnog sektora ne može biti ni govora. Očito je da ni ova vlast, kao i one prošle, ne sme da zagrize tu kiselu jabuku. Imamo trom i neefikasan javni sektor, a to je kamen oko vrata celog društva. Pri tome ne mislim na prosto otpuštanje ljudi sa posla, jer to ne samo da ne bi pomoglo već bi dovelo do urušavanja već postignutog nivoa javnih usluga. Nama treba promena koncepta i prelazak sa politizovanog na profesionalizovan javni sektor.

 

O komunalnim i ekološkim problemima da i ne govorim. Barem mi Zrenjaninci o tome dosta znamo. To je trošak koji ćemo tek morati da platimo, pa se postavlja pitanje da li je bolje ulagati u zdravu vodu, vazduh, zdravlje naroda, ili pokrivati gubitaše koje godinama izdašno pomažemo bez rešenja na vidiku. Zagađena životna okolina će nam doneti bolesnu naciju, a bolesna nacija neće moći da se bori za neku bolju poziciju u svetskoj raspodeli bogatstva. Kao što kažu, što ne platiš na mostu, platiš na ćupriji. I to duplo.

 

Srbija sa svojom istorijom, pre svega epopejom Velikog rata, bila je Pijemont okupljanja južnoslovenskih zemalja u jugoslovensku zajednicu pa nam je izgleda ostalo neko žaljenje za većom zemljom. Možda bi, napokon, trebalo da se okrenemo sebi i svojim problemima. Već sada imamo opustele delove i ove današnje Srbije. Ako ne budemo pametni i ona će nam biti prevelika. Ako ne želimo da budemo večni evropski zapećak, moramo da prestanemo da se svađamo, da odredimo prioritete razvoja i da svi upremo zajedničkim snagama da organizujemo ovu zemlju i privredu kako bismo više proizvodili i pravedno podelili rezultate zajedničkog rada. Nije to teško, samo jednom mora da se počne.

 

gomex

 

I nekoliko reči o “Gomex”-u

 

“Gomex” je celu ovu krizu, barem do sada, prošao relativno dobro. Nismo imali prevelik broj zaraženih pa su naše prodavnice radile bez prekida. Uspeli smo da proširimo naš centar za pakovanje svežeg mesa, izgradili smo i dodatnih 4.000 kvadrata modernog visokoregalnog skladišta, tako da smo pripremljeni za širenje prodajne mreže i u ovoj godini.

 

Otvorili smo i jubilarni 200. objekat, a godinu smo završili sa oko 2300 zaposlenih. Naša velika sreća je što radimo u delatnosti koja je ljudima preko potrebna i gde i ne može biti velike oscilacije u potrošnji pa je naš položaj daleko bolji nego što je to u drugim delovima privrede.

 

Na kraju, želeo bih svima da poželim srećne praznike, dobro zdravlje i slogu u porodici. Tačno je da nije lako, ali bez optimizma nema života ni napretka i zato smi mi i izabrali naš slogan „Šešir nakrivi, lakše se živi“.

 

Goran Kovačević

 

Prijavite se na naš newsletter i jedanput nedeljno najvažnije vesti iz Zrenjanina i okoline stizaće na vašu e-mail adresu.

 

Podeli članak
sinovoz
FAM