Društvo Vesti Zrenjanin

Srednji Banat je najmanje pošumljena regija, bez prirodnih vetrobrana

kristina čirjak
Kristina Čirjak

Danas je Svetski dan šuma. Ovaj dan obeležava se od 1971. godine kada je Generalna skupština Evropske poljoprivredne konfederacije donela odluku da se prvi dan proleća, 21. mart, proglasi za Svetski dan šuma.

 

Šume predstavljaju savršene ekološke radionice, stanište mnogobrojnog živog sveta i veliku dobrobit za čovečanstvo. Međutim, srednji Bаnаt, čija je okosnica Zrenjanin, jedna je od nаjugroženijih sredinа kаdа je u pitаnju pošumljenost. U pitanju je najmanje pošumljena regija u Vojvodini, ali i u Srbiji i regionu.

 

O svemu tome za portal zrenjaninski.com piše Kristina Čirjak iz Neuzine, studentkinja Šumarskog fakulteta u Beogradu.

 

PROČITAJTE JOŠ: Adriana i Dalibor su mladi roditelji i izabrali su život na selu (Video)

 

Šumovitost Srbije znatno se podigla od poslednje inventure šuma 2006, pa sada, prema preliminarnim podacima, iznosi oko 41 procenat. Ovaj podatak je iznet na forumu „Zasadi drvo“ koji je održan na Šumarskom fakultetu. Vojvodina spada u najmanje pošumljenu regiju. Prema podacima, pošumljenost Vojvodine je 7,1 odsto, a optimalna pošumljenost bi bila oko 14 odsto.

 

Opština Sečanj najmanje pošumljenja u okrugu

 

Raznim akcijama, pošumljenost Vojvodine se povećala na čitavih osam odsto, istakao je dr Bojan Tubić, samostalni stručni saradnik za planiranje gazdovanja šumama JP „Vojvodinašume“. Za sledećih deset godina možemo da očekujemo da će se pošumiti 1.100 hektara, što je manje od jedan odsto.

 

Banatski okrug se nalazi pod upravom Šumskog gazdinstva sa sedištem u Pančevu. Ukupna površina je 49.494,60 hektara, od toga šume i šumska zemljišta su 44.317,50 hektara, a ostala zemljišta 5.141,64 hektara.

 

Srednji Banat je najmanje pošumljena regija u Vojvodini. Prema podacima JP „Vojvodinašume“, opština Sečanj sa 0,37 procenata, najmanje je pošumljenja u Srednjobanatskom okrugu. Slede Žitište sa 0,45 procenata, Novi Bečej sa 0,80 posto i Nova Crnja sa 0,81 posto pošumljenosti. Pošumljenost na teritoriji Zrenjanina je 2,60 procenata.

 

„Vojvodinašume“ u srednjem Banatu gazduju na površini većoj od pet hiljada hektara. Veliki problem duž putnih pravaca jeste nedostatak vetrobrana. To je obično gusto žbunasto rastinje ili drveće koje će preseći pravac vetra i sprečiti da veće količine snega i snežnih smetova dođu do puta. Možete da se vozite celim magistralnim putem od Zrenjanina do Beograda – nećete videti skoro nijedan planski podignut vetrobran, osim nekih pustara pored puta gde je samo od sebe izraslo rastinje.

 

šuma
Foto: Pixabay

 

Ljudi nisu svesni da su šume jako važne

 

Šume su neravnomerno raspoređene u Vojvodini. Najviše ih ima oko vodenih tokova, u Posavlju, Potisju, Potamišju. Ovde 14 gradova i opština ima samo jedan odsto svoje teritorije pošumljeno a neki još manje. U Banatu najveći broj gradova i opština ima pošumljenost od 0,5 odsto teritorije, što je zabrinjavajući podatak.

 

Glavne vrste drveća u šumama Vojvodine su: hrast lužnjak, topole, vrbe, poljski i američki jasen i bagrem. Selekcionisane sorte crnih topola i vrba koje su najviše zastupljene u srednjem Banatu se koriste za proizvodnju drveta u intenzivnim visoko produktivnim zasadima sa primenom agrotehničkih mera različitog intenziteta. Prirodne sastojine ove vrste grade na ograničenim površinama u ritskim nezaštićenim područjima poloja reka Dunava, Tise, Save, Tamiša i drugih.

 

Vojvodina je većim delom poljoprivredna regija sa oko 80 odsto poljoprivrednog zemljišta. Optimalna šumovitost ne može da se dogodi pod ovim uslovima. Bilo je pokušaja da se fizička lica motivišu davanjem podsticajnih sredstava, a rezultati nisu dobri, jer interesovanja nema.

 

Ljudi nisu svesni da su šume jako važne, ostvaruju se mnogo funkcije koje su opštekorisne, a na kraju i materijalna korist postoji. Kada bi fizička lica shvatila koliko su oni važna karika u pošumljavanju Vojvodine, mogli bismo da napravimo veliki iskorak. Znam da bi se svaki pojedinac teško odrekao poljoprivrede zarad šume koju će da čeka u najboljem slučaju 30-40 godina ako pričamo o topolama, a ako pričamo o hrastu koji je daleko kvalitetniji i do 150 godina.

 

kristina čirjak

 

Značajno bi bilo podizanje vetrozaštitnih pojaseva

 

Ako se struci pruži površina na kojoj treba da se podigne šuma i ako je ona čista i u imovinskom i u pravnom smislu, tu će se vrlo lako pojaviti šuma. Individualno malo, može da se pretvori u veliku silu. Fizička lica se moraju uključiti u ove planove jer u Vojvodini nema dovoljno neobraslog šumskog zemljišta. Površine za pošumljavanje su svakako poljoprivredna zemljišta niže klase, kao i uz saobraćajnice i kanale.

 

Značajno bi bilo i podizanje vetrozaštitnih pojaseva, što znači da poljoprivrednici moraju da prepoznaju koristi poljozaštitnih pojaseva i izuzimanja dela površine iz poljoprivredne proizvodnje.

 

Strateški ciljevi su povećanje površina pod šumom. Treba da se rezerviše zemljište za pošumljavanje jer su to prvi koraci da bi dobili slobodan prostor za ispunjenje cilja. Ono što se trenutno vodi kao šumsko zemljište je pošumljeno manje – više.

 

Pratite portal zrenjaninski.com i na Instagramu

 

Prema oceni inženjera šumarstva Bojana Tubića, potrebno je formiranje vetrozaštitnih pojaseva. Vlasnici poljoprivrednog zemljišta bi trebalo da imaju interesa za pošumljavanje, jer bi podizanjem šuma smanjili eolsku eroziju (erozija od vetra) i odnošenje najplodnijeg dela zemljišta. U prevodu, zaštitili bi svoje poljoprivredne kulture i povećali prinose. Ali, moraju da pokažu spremnost da izuzmu deo svoje poljoprivredne površine. Vlasnici zemljišta nisu ni svesni negativnog uticaja eolske erozije i ne pokazuju inicijativu u tom pravcu.

 

Grad Zrenjanin je načinio prvi korak. JKP „Čistoća i zelenilo“ je pokrenulo projekat u kome je dato preko 20 miliona dinara za ozelenjavanje parka Putnikovo, uređenje obale Begeja i Bulevara Veljka Vlahovića. Sledeći korak je na nama.

 

Kristina Čirjak

 

Prijavite se na naš newsletter i jedanput nedeljno najvažnije vesti iz Zrenjanina i okoline stizaće na vašu e-mail adresu.

 

Podeli članak

Dodaj komentar

Klikni da bi ostavio komentar

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.

sinovoz