PROZOR U PROŠLOST: Prva meteorološka stanica u našem gradu

Biti upoznat sa meteorološkom prognozom za naredne dane i nedelje iz više razloga danas je nasušna potreba. Globalne klimatske promene naprosto su nam nametnule potrebu da sa zebnjom gledamo u meteorološke grafikone na TV ekranima i pažljivo slušamo najave spikerki. A kako je i kada ovde otvorena prva meteorološka stanica, podseća nas istoričarka Nada Boroš.

Ideju o otvaranju meteorološke stanice za celu oblast Torontalske županije dao je veliki župan Jožef Hertelendi još 1882. godine. On je predložio da se stanica otvori u našem gradu kao sedištu županije.

Međutim, za njeno otvaranje bilo je potrebno dosta sredstava, oko 6.000 forinti. U cilju obezbeđenja sredstava formiran je Odbor, na čelu sa predsednikom suda dr Varadijem. Njegovi članovi bili su ugledni i bogati građani Velikog Bečkereka. Pošto bi stanica imala velikog značaja za razvoj poljoprivrede, Odbor je predložio da i imućniji seljaci iz grada i okolnih mesta daju svoj prilog za njeno otvaranje.

Ali, trebalo je da prođe punih 27 godina da bi se ova ideja ostvarila. Naime, na Prvom kongresu geografskog udruženja u Budimpešti, 1909. godine, predloženo je da ovo Udruženje osnuje kontrolnu meteorološku stanicu u našem gradu. Odmah nakon odluke prešlo se na realizaciju. Za rukovodioca i organizatora meteorološke stanice postavljen je ovdašnji profesor geografije Jožef Burget, dobar poznavalac meteorologije.

Preduzimljivi profesor je sa svojim saradnicima posetio gradskog načelnika i zatražo pomoć kako bi se kupili najsavremeniji aparati za njen uspešan rad i kako bi što pre počela sa radom. Pomoć i podrška gradskog načelnika i grada ovog puta nije izostala. Odvojeno je dovoljno sredstava iz gradskog budžeta za početak rada. Za lokaciju je izabrana bašta profesora Burgeta, u ulici Jovana Popovića, kako bi profesor mogao redovno obavlajti potrebna merenja.

Tako je prva meteorološka stanica u našem gradu otpočela sa radom 1. decembra 1909. godine.

Meteorološka stanica imala veliki značaj

Merni aparati koji su u njoj korišćeni bili su: jedan običan termometar, barometer, termometar za merenje maksimalne i minimalne temperature, aparat za merenje vlage vazduha i sprava za merenje pravca vetra.

Merenja su obavljana tri puta dnevno. Dobijeni podaci su putem depeše dostavljani centralnoj državnoj meteorološkoj stanici. Zahvaljujući dostupnim podacima, centrala je davala glavnu vremensku prognozu, ali najviše za 24 časa.

Meteorološkoj stanici u Velikom Bečkereku pridavan je veliki značaj. Za ove prostore, kao izrazito poljoprivredno područje, od velikog značaja bila je ne samo vremenska prognoza, nego i merenja koja su obavljana na tlu, zbog velike vlažnosti zemljišta.

Od prvog decembra 1909. godine velikobečkerečki listovi izveštavali su svakodnevno svoje čitaoce o vremenskoj prognozi za grad i okolinu, koju je, veoma vešto rukujući stanicom, davao profesor Burget.

Za portal zrenjaninski.com piše istoričarka Nada Boroš