Društvo Vesti Zrenjanin

PROZOR U PROŠLOST: Studenti Kolumbija univerziteta pomogli Srbiji

avantura na balkanu

U nastavku serijala “Prozor u prošlost” donosimo vam prikaz knjige “Avantura na Balkanu 1915”, odnosno priču o tome kako su svršeni i nesvršeni studenti Kolumbija univerziteta pomogli Srbiji i srpskom narodu u Velikom ratu (1914 -1918).

 

Kolumbija ekspediciju pružanja pomoći Srbiji pokrenuo je Mihajlo Pupin, profesor Kolumbija univerziteta i počasni konzul Srbije u Njujorku. On je to učinio kako bi pomogao svom napaćenom narodu i razorenoj zemlji.

 

Ovaj srpski naučnik svetskog glasa poslao je s Univerziteta Kolumbija, 1915. godine, ekspediciju od 24 člana, uglavnom lekara. A jedan od ovih mladih ljudi, Daglas Dold, lekar i hirurg, opisao je svoja ratna sećanja u knjizi pod nazivom “Avantura na Balkanu 1915.”

 

U okviru obeležavanja 100. godišnjice Prvog svetskog rata, Arhiv Vojvodine je prvi put objavio ratna sećanja Daglasa Dolda, kao dvojezičnu knjigu na srpskom i engleskom jeziku. Predgovor je napisao bivši američki ambasador Kajl Skot. Priređivač je Ljiljana Dožić, arhivski savetnik Arhiva Vojvodine, a prevodilac Ivana Đokić Saunderson. Dok se Kajl Skot u svom uvodu osvrnuo na velike žrtve i tegobe kroz koje je prošao srpski narod, priređivač Ljiljana Dožić je u uvodnom delu kazivala o arhivskoj dokumentaciji i izvorima koji su korišćeni za objavljivanje ove dragocene knjige.

 

Kolumbija ekspedicija isplovila je iz njujorške luke 26. juna 1915. godine. Ekspediciju su činila dvadeset četiri studenta Kolumbija univerziteta i dvadeset i šest Srba iz Amerike u svojstvu prevodilaca.

 

Iz Soluna, ekspedicija je vozom upućena u Niš, gde je i smeštena u Drugoj rezervnoj vojnoj bolnici.

 

mihajlo pupin
Mihajlo Pupin

 

Knjiga “Avantura na Balkanu 1915” predstavlja bogato svedočanstvo Daglasa Dolda

 

U svojim sećanjima Daglas Dold je opisao ulazak bugarske i nemačke vojske u Niš, preplašeno stanovništvo, nestašicu hrane i uslove u kojima je bolnica “Đela kula” radila. On navodi da su u toj bolnici radila tri američka lekara, medicinske sestre i prevodioci koji su ulagali veliki trud kako bi zbrinuli ranjenike. Zalihe lekova i medicinskog materijala su bile opljačkane, prozori razbijeni. Bolesti poput boginja i crvenog vetra pravile su velike probleme. Ali, tifus je bio pod kontrolom, kako je dr Dold napisao u svojim sećanjima. On još opisuje i muke svog kolege, doktora Pajla, koji je sa kolonom izbeglica, vozeći volovsku zapregu, punu žena i dece, po kiši, zimi i snegu posle nedelju dana stigao u Niš.

 

Jedan deo ekspedicije, prema svedočenju Gilberta Sandersa, takođe člana ekspedicije, poslat je na jug Srbije i Makedoniju. Oni su otišli tamo u cilju sprovođenja sanitarnih mera radi sprečavanja zaraznih bolesti u tim krajevima. Taj deo ekspedicije je automobilom, rizikujući svoje živote, obilazio planinska sela i zaseoke po strmim i teško prohodnim planinskim putevima. Drugi deo ekspedicije upućen je na sever zemlje, u region Smedereva i Požarevca. Zadatak im je bio da uskladište i sačuvaju kukuruz za stanovništvo i vojsku.

 

Kako su se ovi mladi Amerikanci, intelektualci sa prestižnog Kolumbija univerziteta, odlučili da dođu i pomognu srpskom narodu u najtežim trenucima u Prvom svetskom ratu, možda nam mogu razjasniti sledeće reči:

 

– Verujem da oni za Srbe nikada nisu čuli, niti znali gde je Srbija. Međutim, poverovali su svom profesoru fizike i učitelju humanosti Mihajlu Pupinu, koji ih je pozvao da pomognu njegovom narodu. Krenuli su u Veliki rat, ne da ratuju već da leče – rekao je Nebojša Kuzmanović, direktor Arhiva Vojvodine, na predstavljanju ove knjige.

 

Razotkriveno još jedno izuzetno veliko i humano delo Mihajla Pupina

 

Kolumbija ekspedicija je okončana oktobra 1915. godine.

 

U Sjedinjene Američke Države vratilo se deset članova. Ostali, njih četrnaest, nastavili su sa humanitarnim radom u Srbiji i Bosni, pod okriljem Crvenog krsta. Među njima je bio i Daglas Dold. Uz Daglasa, Srbiji i srpskom narodu ostao je da pomogne i Eliot Dold, mlađi Daglasov brat.

 

Oslanjajući se na arhivsku dokumentaciju i istorijske izvore, ova knjiga je još jedno svedočanstvo da naporan istraživački rad kakav je obavila priređivač ove knjige Ljiljana Dožić i njeni saradnici, razotkriva nove ili manje poznate činjenice o Prvom svetskom ratu. Istovremeno, “Avantura na Balkanu 1915” razotkriva još jedno izuzetno veliko i humano delo velikog čoveka i naučnika svetskog glasa Mihajla Idvorskog Pupina.

 

Za portal zrenjaninski.com piše istoričarka Nada Boroš

 

Podeli članak

Dodaj komentar

Klikni da bi ostavio komentar

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.

sinovoz
FAM