Društvo Vesti Zrenjanin

Prozor u prošlost: Kako su nekada na ovim prostorima izgledale dečije igre

stare dečije igre

Deca su se oduvek igrala i zabavljala, ali svako vreme, zbog različitih životnih uslova i okolnosti, imalo je svoje dečije igre i zabave. Ranije, igračaka u današnjem smislu reči, nije bilo, sem onih izrađenih u narodnoj radinosti, u kući ili komšiliku.

 

Zbog toga su deca bila prinuđena da sama smišljaju igre i igračke, koje su pravili od dostupnog materijala – kudelje, krpa i krpica, konca i konopca, pruća, zove, tuluzine, kukuruza, šapurika (čokanja, šapurina). Dečija graja obično bi započinjala s večeri, kada se već porade kućni poslovi, pa se zajedno sa odraslima izađe na ulicu, na posedak, da se predahne i odmori od dnevnih poslova, jer su i deca imala svoje obaveze.

 

Devojčice su pomagale majkama i bakama oko veza, tkanja, štrikanja, pripremanja jela, spremanja kuće, hranjenja živine… Dečaci su zajedno sa očevima i dedama brinuli o stoci, zemlji, dvorištu, usevima i drugim muškim poslovima. Mnogi od dečaka čuvali su tokom dana ovce i stoku, a smenjivali su ih za noć, najčešće dede ili iznajmljeni čobani, bojtari.

 

Poslovi koje su deca radila po kući i za kuću nisu bili teretni za njih, jer su bili prilagođeni fizičkim i umnim sposobnostima deteta. Ukućani su tačno znali šta koje dete može da radi, pa su mu te poslove i davali. Nejaka deca su skoro uvek bila uz deke i bake, koji su ih čuvali i štitili od starije braće i sestara, a često su krišom uradili i njihove zadate poslove, samo da bi ih, kako su govorili, „očuvali“. Ta deca su mahom bila dobri đaci, jer su „drugovali“ sa knjigom i sa odraslima. Ako je nejako dete bilo muško, najčešće očevi su malo ironično govorili „a gde je naš nejaki Uroš“. A dečak tada samo proviri iza babinih ili dedinih leđa, pa se opet tamo šćućuri, i najčešće ćuti.

 

Sve ulice su vrvele od dečije igre i graje

 

Deca su se skoro uvek igrala na ulici, bez obzira na godišnje doba. S večeri i o neradnim danima sve ulice su vrvele od dečije igre i graje. Igre su bile raznolike i za dečake i za devojčice. Dečaci su se najčešće rvali, utrkivali, preskakali jarkove, igrali trule kobile, penjali po drveću, koturali neki točak ili krpenu loptu, klikerali i nadmetali u snazi. A kada se nisu igrali, onda bi posedali na neko skrovito mesto pa pleli bičeve, pravili zviždaljke, lukove i strele, praćke, puške, razgovarali… I stalno se među sobom đuškali i gurkali.

 

Devojčice su se najčešće igrale lutkama, koje su same pravile od krpe, tuluzine ili drveta. Od krpa i krpica pravile su lutkama haljine, a pri izradi haljina bile su veoma kreativne i maštovite. Igrale su se i „školica“, preskakalica, a sa dečacima žmurke, jure i „šuge“.

 

stare dečije igre

 

Od dobro umešenog blata dečaci pravili „topove“

 

O jeseni, kada su ulice bile pune blata i vode, obično u nekim zaklonjenim vratima, deca su se igrala blatom. Od dobro umešenog blata dečaci su pravili „topove“, kvadratnog oblika sa tankim dnom. Njima su svom snagom udarali o zemlju, a“top“ bi pukao pa bi parče blata odletelo u vis ili u nekog druga. Da dno bude što tanje kvasili su ga pljuvačkom i pri bacanju o zemlju govorili „ako nećeš pući, baciću te na vrh kući“.

 

Devojčice su od blata pravile kolače različitog oblika, oklagije, lonce, šerpe, mace i kuce. I one su neprestano među sobom pričale i pravile se da su velike, da su učiteljice, doktorke, zabavilje ili mame.

 

I tokom zime deca su bila na ulici. Ako je bilo snega, grudvala su se, pravila sneška, i tociljala (klizala) na tociljarkama koje su pravili po zamrznutim jarkovima, ispred kuća. Ili su s večeri polili vodom neko dobro mesto na ulici, a sutradan to je bila dugačka i glatka tociljarka. Dečaci su se i sličugali na sličugama koje su bile napravljene od drveta, oštrog pleha i kanapa za vezivanje. Bilo je pravih majstora u sličuganju. Oni su pravili različite figure i vratolomije na ledu.

 

Kada se u retkim prilikama odlazilo kod druge dece na igru, obično su se igrale karte: tablića, sedmica, malih i velikih duraka (magaraca), domine, „mice“, a ređe šah. Deca su kod drugih bila pristojna i vaspitana. Zato su ih domaćini rado dočekivali i častili onim što su imali: orasnicama, kolačima i slatkim vinom.

 

Za portal zrenjaninski.com piše istoričarka Nada Boroš

 

Podeli članak

Dodaj komentar

Klikni da bi ostavio komentar

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.

sinovoz