Društvo Vesti Zrenjanin

Predstavljena knjiga čuvene zrenjaninske arheološkinje Nade Benjocki

knjiga nade benjocki

U Baroknoj sali Skupštine grada Zrenjanina svečano je predstavljena knjiga nedavno preminule arheološkinje Nade Lovrečić Benjocki pod nazivom „Arheološki lokaliteti na zrenjaninskom području“.

 

Knjiga predstavlјa uvod u njen opširan rad kojim je želela da napravi sveobuhvatan pregled arheoloških iskopavanja koje je vodila, takođe ističući rad i trud kolega arheologa. Ova knjiga je izdata posthumno.

 

Poštovaoce rada Nade Lovrečić Benjocki pozdravila je njena kćerka Kristina. Biranim rečima o zajedničkom radu skupu se obratio direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin Milan Kovačević. Govorili su i arheolog-konzervator Zavoda za zaštitu spomenika kulture Pančevo Maja Živković, arheolog Zavoda za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin Dejan Žigić i arheolog Narodnog muzeja Zrenjanin Aleksandar Šolomon.

 

– Zahvaljujući Nadi Benjocki mi smo došli do dragocenog podatka o tome kojim su putem Kelti došli na ovaj prostor. Dugo se lutalo u vezi sa tim kojim pravcem su Kelti došli na Balkansko poluostrvo. Iskopavanja koja je uradila Nada Benjocki pokazala su najverovatniji put. Kelti su prošli ovuda, preko zrenjaninskog područja. Nada je pronašla nekoliko grobova sa kraja četvrtog veka pre nove ere i to su najstariji keltski grobovi na našem području. Ko se bude bavio istraživanjima na ovu temu, neće moći da zaobiđe rad Nade Benjocki i ovu knjigu – rekao je dr Milorad Stojić, arheolog, stručni savetnik Arheološkog instituta u Beogradu.

 

Ova knjiga je, po njegovim rečima, dragocena jer su rezultati sistematski prikazani za jedno područje u Vojvodini. Drugo, Nada Benjocki je prezentovala ogromnu građu. Svako ko bi hteo da se pozabavi prošlošću morao bi da krene od ove knjige.

 

– Ona je sjajna osnova za buduće istraživače i za zaštitu tih lokaliteta. Arheološki lokaliteti su veoma ugroženi, a o tome se u javnosti jako malo govori – istakao je Stojić.

 

Dokaz koliko je bila posvećena poslu

 

A o tome kakvom energijom i sa koliko ljubavi i strasti je Nada Benjocki radila svoj posao Stojić je ilustrovao sledećom pričom.

 

– Pozvala me je i pitala može li da dođe do Beograda da se nešto konsultuje sa mnom. Stigla je za manje od sat vremena. Pitao sam je, je l’ ste vi doleteli, a ona je odgovorila, ne, došla sam na motoru. Žena u tim godinama. Ovo sam ispričao samo kao dokaz da bez tog temperamenta i te upornosti ne bi mogla da nastane ova knjiga. Voleo bih da sve kolege arheolozi svoju karijeru završe na ovaj način, ovakvom knjigom kao što je to učinila Nada Benjocki – zaključio je Stojić.

 

Podeli članak
bomist stovarište zrenjanin
sinovoz
FAM