Povišen krvni pritisak muči skoro polovinu odrasle populacije!

Povodom obeležavanja Svetskog dana borbe protiv hipertenzije – 17. maja, načelnica Internog odeljenja Opšte bolnice „Đorđe Joanović“ dr Sanja Đurin, internista – kardiolog, dala je odgovore na najčešće nedoumice o ovoj bolesti.

Svetski dan borbe protiv hipertenzije ima za cilj da nizom manifestacija probudi svest građana o značaju redovnog merenja krvnog pritiska, kako bi se hipertenzija pravovremeno dijagnostikovala i lečila.

– Povišen krvni pritisak (hipertenzija) je bolest sama za sebe ali je i jedan od najčešćih zdravstvenih problema današnjice i veliki faktor rizika za pojavu brojnih bolesti, među kojima su kardiovaskularne bolesti, infarkt miokarda, srčane slabosti, nastanak šloga i periferne vaskularne bolesti. Širom sveta je zabeležen porast broja osoba s hipertenzijom i predviđa se da će do 2025. godine taj broj iznositi neverovatnih 1,56 milijardi obolelih – ističe dr Đurin.

Ona navodi da se Srbija nalazi u grupi zemalja sa visokom učestalošću hipertenzije među odraslim stanovništvom. Skoro 50 odsto odrasle populacije ima hipertenziju, a samo polovina obolelih zna da je ima. Od onih koji znaju da je imaju tek 50 odsto se leči.

– Na krvni pritisak mogu uticati mnogi faktori kako u organizmu, tako i van njega. Krvni pritisak povećava prekomerna upotreba soli i tečnosti, gojaznost, preterani unos alkohola i kafe, pušenje, fizička neaktivnost, nepravilna ishrana, neregulisani hronični stres. Povišen krvni pritisak je vrlo često bolest koja protiče sa vrlo malo simptoma, ili su oni čak i odsutni. Pacijenti sa povišenim krvnim pritiskom mogu imati raznolike simptome, zavisno od toga da li je još neki sistem organa napadnut i oštećen dugogodišnjom hipertenzijom. Organi koji najviše trpe i stradaju u hipertenziji su srce, oči, bubrezi i krvni sudovi – objašnjava dr Đurin.

Važno je, navodi ona, što pre otkriti oboljenje, i time sprečiti ili usporiti nastanak komplikacija. Povišeni krvni pritisak treba pravilnim lečenjem dovesti do normalnih vrednosti, i to održavati.

– Šta svako može da uradi za sebe? Može da održava normalnu telesnu težinu, vodi računa o svojoj ishrani, koristi manje soli (do 3 grama dnevno), bude fizički aktivan, i kaže NE duvanu i alkoholu – savetuje dr Sanja Đurin.