Društvo Vesti Zrenjanin

Osiromašene i tučene: Potresne ispovesti žena iz marginalizovanih grupa

položaj žena iz marginalizovanih grupa

– Bila sam na poslu, sakupljala sam sekundarne sirovine. Kada sam došla kući videla sam da mi je isključena struja zbog duga od 6.000 dinara. Bez struje sam bila kao u zatvoru. Sedela sam sama u mraku, bilo me je strah. A kako da isplatim dug kada nigde ne mogu da zaradim novac. Pogotovo ne dok je vanredno stanje.

 

Ovo je, ukratko, priča četrdesettrogodišnje žiteljke Novog Bečeja, koja je u okviru istraživanja, sprovedenog od strane Multietničke feminističke mreže, ispričala sa kojim se sve nedaćama susretala u prethodnom periodu.

 

PROČITAJTE JOŠ: Maloletni počinioci krivičnih dela pomagaće napuštenim životinjama

 

Istraživanje pod nazivom “Uticaj Kovid-19 pandemije na socioekonomski položaj žena iz marginalizovanih grupa u AP Vojvodini” obuhvatilo je 537 učesnica. Trajalo je u periodu od juna do avgusta prošle godine. Po podacima Multietničke feminističke mreže, od ukupnog broja učesnica, čak njih 421, ili 78,6 odsto, nije radilo tokom vanrednog stanja.

 

Nemaju račune u bankama, niti status zaposlenih lica

 

U prvom i jedinom istraživanju na ovu temu traženi su odgovori na pitanja – kako su se tokom pandemije i vanrednog stanja, u nedostatku novca za sredstva za higijenu, zaštitu, hranu ili lekove, snašle žene iz marginalizovanih grupa, da li su mogle da daju podršku deci u školovanju u neadekvatnim uslovima i bez tehničke mogućnosti, kako su preživljavale usled nemogućnosti ostvarivanja prihoda od rada u neformalnoj ekonomiji… Najviše ispitanica bilo je iz Novog Bečeja, a istraživanje je obuhvatilo i žene iz Bečeja, Zrenjanina, Pančeva, Novog Sada i Kovačice.

 

Rezultati istraživanja predstavljeni su na okruglom stolu, održanom onlajn, u organizaciji Udruženja Roma iz Novog Bečeja. Okrugli sto su otvorile predsednica Multietničke feminističke mreže Danica Jovanović i koordinatorka programa iz Fondacije za otvoreno društvo Aleksandra Šanjević. U radu okruglog stola učestvovala je i pomoćnica pokrajinskog sekretara za demografiju i ravnopravnost polova Svetlana Selaković.

 

PROČITAJTE JOŠ: Sve što vam je potrebno za prolećno spremanje kuće i dvorišta

 

Tom prilikom je rečeno da je istraživanje pokazalo i da je većina žena iz marginalizovanih grupa imala problem u vezi sa korišćenjem ekonomskih mera države, jer se one uglavnom oslanjaju na sticanje prihoda u okviru neformalnih ekonomija. Te žene nemaju lične karte i druga dokumenta, nemaju račune u bankama, niti status zaposlenih lica. Rade neprijavljene, ili su angažovane na selu kao pomagači u domaćinstvima, bez beneficija i slično.

 

siromaštvo
Foto: Pixabay

 

“Nisam imala ni za hleb, a kamoli za masku”

 

Četrdesetčetvorogodišnja ispitanica iz Novog Miloševa kazala je da ona, dok su svi ostali kupovali zalihe, nije imala novca ni za hleb.

 

– Nisam preterano marila da li ću se zaraziti, jer imam malo dete koje treba nahraniti. Pokušavala sam na sve strane da nađem bilo kakav posao, ali nisam uspela. Pokušala sam i da čistim po kućama, ali niko nije smeo da me pusti unutra, jer je tada nastala opšta panika da se ljudi ne zaraze. Nigde nas nisu puštali bez maske, a ja nisam imala para ni za hleb, a kamoli za zaštitnu masku koja je tada koštala 120 dinara – ispričala je ona.

 

Istraživanje je pokazalo i da su žene, koje su i ranije bile izložene nasilju u porodici, bile u još većem riziku, jer su primorane da mnogo više vremena provode sa nasilnicima. Njima je zabrana kretanja pružila još veće mogućnosti za ispoljavanje nasilja i demonstraciju moći.

 

nasilje nad ženama
Foto: Pexels

 

“Sin me je dvaput udario pesnicom”

 

– Posle 17 časova, kada je počinjao policijski čas, ostajala sam sama sa sinom koji ima 36 godina, u trošnoj kući u kojoj živimo već tri i po decenije, bez televizora. Tada je počinjao pravi pakao. Težak ekonomski položaj, loši uslovi života i celokupna situacija sa koronavirusom u početku su doveli do sitnih svađa. Sin, koji je nezaposlen, bio je iz dana u dan sve nervozniji. Svađe su postajale sve gore. Dva puta me je udario pesnicom i prijavila sam ga zbog toga – kazala je pedesetdvogodišnja Novobečejka.

 

Pratite portal zrenjaninski.com i na Instagramu

 

Udruženje Roma Novi Bečej je zabeležilo porast prijava nasilja u aprilu i maju za 20 odsto, a u junu za 15 odsto, u odnosu na isti period prošle godine. Do porasta tenzija, koje su često eskalirale i u fizičko nasilje, došlo je i kod povratnika iz inostranstva, koji su bili na privremenom ili stalnom radu u drugim zemljama, a koji su, usled eskalacije pandemije, napuštali Italiju, Austriju ili Nemačku pre zatvaranja granica početkom marta, ali i nešto kasnije usled gubitaka ili smanjenja obima poslovanja u Evropskoj uniji.

 

Stigmatizacija osoba koje su u jeku epidemije dolazile kućama iz Italije bila je veoma izražena u lokalnim zajednicama, tako da je identifikovano i grupno nasilje usled straha i dezinformacija koje su se početkom pandemije širile.

 

Prijavite se na naš newsletter i jedanput nedeljno najvažnije vesti iz Zrenjanina i okoline stizaće na vašu e-mail adresu.

 

Podeli članak
sinovoz
FAM