Društvo Foto dana Vesti Zrenjanin

Na pet mesta u gradu postavljen „Kamen spoticanja“ (Foto)

kamen spoticanja

Komemoracija povodom 80. godišnjice deportacije Jevreja iz Zrenjanina i Banata održana je danas u ovom gradu. Tom prilikom su, u prisustvu predstavnika Jevrejske opštine Zrenjanin, Grada Zrenjanina i Srednjobanatskog upravnog okruga, sa Pešačkog mosta spušteni venci u Begej. Takođe, na pet mesta u gradu su postavljena spomen obeležja „Kamen spoticanja“, autora Guntera Demniga.

 

Ova spomen obeležja postavljena su u znak sećanja na nekoliko jevrejskih porodica koje su nekada živele na ovim prostorima. Ona se nalaze u ulici Petra Drapšina 15, za porodicu Elek, zatim u ulici Kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića 39, za porodicu Ekštajn, kao i u Svetosavskoj 31, za porodicu Kunstler.

 

Za porodicu Đarfaš, spomen obeležje je postavljeno u ulici Kej 2. oktobra 17. A za jevrejsku porodicu Ivanji spomen obeležje je postavljeno u ulici Kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića 47.

 

PROČITAJTE JOŠ: Potvrđena još 93 slučaja koronavirusa na području srednjeg Banata

 

kamen spoticanja

 

Ivan Ivanji: Ovog trenutka neka se deca dave u moru

 

– Rekao bih nešto što možda ne očekujete da čujete od mene ovde u Zrenjaninu. Ovog trenutka, juče i sutra, neka se deca dave u moru, beže odnekud, iz Sirije i Avganistana, negde daleko, kao što je Južnoamerikancima bila daleko Srbija, Nemačka i Evropa. Sad ćete reći, kakve to ima veze sa nama. To je svet govorio i o Jevrejima. Ja ovde sada mislim ne samo na sebe, na moje roditelje, babe i dede. Mislim na decu koja se sada dave, u ovom trenutku, dok mi ovde mislimo šta je nekad bilo. Mislim na decu koja nikad neće dobiti kamen spoticanja. Na njihovu dušu – poručio je okupljenima čuveni književnik i prevodilac Ivan Ivanji, koji je rođen u Zrenjaninu.

 

U sklopu obeležavanja osamdesete godišnjice deportacije Jevreja iz Zrenjanina i Banata, u Malom salonu Narodnog muzeja otvorena je izložba „Elekova fabrika – 110 godina šećerane u Zrenjaninu“. Izložba prikazuje nasleđe vrsnog stručnjaka za gajenje šećerne repe i njenu preradu, češkog Jevrejina Viktora Eleka, koji je u Veliki Bečkerek pristigao 1911. godine.

 

 

Nestala cela jevrejska populacija u našem gradu

 

Gotovo svi Jevreji iz ovog grada, ali i iz srezova Srpska Crnja i Jaša Tomić, njih više od 1.200, šlepovima su 18. avgusta 1941. deportovani u koncentracioni logor Topovske Šupe u Beogradu. Odatle su neki od njih kasnije prebačeni u logor Sajmište. Prethodno su fašističke okupacione vlasti naredile hapšenje svih Jevreja i njihovo smeštanje u zatvor, u kasarni u ulici Kraljice Marije, kasnije zgradi Poljoprivredne škole. Tamo su se nalazili pod jakom stražom pripadnika SS jedinica.

 

Jevreji su za Beograd transportovani u dve grupe. Prva grupa, u kojoj su, većinom, bila starija lica, krenula je oko 8 časova, a druga oko 12 časova. Transportovani su prenatrpanim šlepovima, tako da je u njima bilo nesnosno, naročito za stare i bolesne. Osim toga, šlepovi su bili tako pregrejani da su mnoge osobe gubile svest, dok su neki već tokom plovidbe umrli.

 

Pratite portal zrenjaninski.com i na Instagramu

 

Nakon zrenjaninskog egzodusa, najmasovnijeg u ovom gradu tokom ratnog perioda, nestala je cela jevrejska populacija, jer najveći deo pripadnika tog naroda nikada nije izašao iz logora smrti. U gradu je ostalo svega 38 Jevreja, mahom onih koji su se krili ili živeli s lažnim dokumentima. Njihovih rođaka i potomaka, kao i potomaka stradalih sunarodnika, okupljenih oko Jevrejske opštine, danas u Zrenjaninu živi nešto više od stotinu.

 

 

Prijavite se na naš newsletter i jedanput nedeljno najvažnije vesti iz Zrenjanina i okoline stizaće na vašu e-mail adresu.

 

Podeli članak

2 Comments

Klikni da bi ostavio komentar

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.

  • Da li je relano da neki novinari nemaju toliko postovanja da i na ovakve dogadjaje dolaze u bermudama i papucama, strasno !

  • To je istorijski najveća sramota ovog grada, uništenje jednog naroda koji je imao veliko učešće u životu grada.
    Najveća posleratna nepravda i sramota ovog grada, je odnos ovog grada prema nekadašnjem profesoru hemije Miloradu Novakoviću, koji je 1979. godine osuđen na pet godina zatvora zbog verbalnog delikta, a Vrhovni sud Vojvodine presudu je ublažio, pa je Novaković proveo u sremskomitrovačkom zatvoru četiri godine i četiri meseca u periodu od 1979. do 1984. godine. Robijao je zbog toga što je u razgovorima u četiri oka i vođenim na ulici komentarisao brz ekonomski razvoj Srbije.

sinovoz