Društvo Vesti Zrenjanin

Miroslav Samardžić: Brine me zagađenost javnog prostora u Srbiji

miroslav samardžić
Foto: Zrenjaninski socijalni forum

Politikolog Miroslav Samardžić je, po sili zakona, sa navršenih 65 godina, a posle skoro četvrt veka uređivanja tribinskog programa u Kulturnom centru Zrenjanina, nedavno otišao u penziju.

 

Zrenjaninci se sećaju posećenih tribina sa temama koje su intrigirale javnost, a posebno po kompetentnim gostima i učesnicima. Tribinski program bio je jedan od prepoznatljivih autorskih segmenata Kulturnog centra.

 

Samardžić u penziju nije otišao rado.

 

– U penziju sam otišao po sili zakona, zato što sam napunio 65 godina. Predložio sam Kulturnom centru Zrenjanina da još neko vreme ostanem. Pravna mogućnost za takvo rešenje je postojala, ali moja inicijativa nije prihvaćena – kaže Miroslav Samardžić za portal zrenjaninski.com.

 

PROČITAJTE JOŠ: Hitno potrebni davaoci krvi: Dvogodišnji Ognjen treba našu pomoć

 

Samardžić je u Kulturni centar Zrenjanina došao 1997. godine, kada je posle skoro pola veka i Zrenjanin dobio višestranačku, demokratsku vlast.

 

– U Kulturni centar sam došao 1997. posle smene vlasti. Iako sam još 1980. godine završio Fakultet političkih nauka u Beogradu, celih sedamnaest godina, zbog političkog aktivizma, nisam mogao da dobijem bilo kakav posao u gradu u kome sam rođen. No, tek sam počeo sa radom, krajem 1998, a posle ponovne smene vlasti, ondašnji julovski direktor zabranio je dalje održavanje tribina. Bez pravnog osnova drastično mi je umanjena plata, pa sam morao da tužim svoju ustanovu. Naravno, sudski spor sam dobio – priseća se Samardžić.

 

miroslav samardžić
Foto: Zrenjaninski socijalni forum

 

Na tribine dolazili i gosti iz Amerike, Meksika, regiona…

 

Što se tiče tribinskog programa, Samardžić kaže da je period od 2001. do 2012. bio najplodniji.

 

– Tih godina sam raspolagao skromnim finansijskim sredstvima. Ali, što je još važnije, uživao sam punu programsku autonomiju. Najviše sam insistirao na popularizaciji nauke. O temama iz filozofije, prirodnih i društvenih nauka održan je veliki broj predavanja. Publiku je najviše zanimala istorija, ali i fizika i druge prirodne nauke. Dosta tribina bilo je posvećeno aktuelnim društvenim temama. Govorili su intelektualci svih političkih orijentacija, a iz tadašnje gradske vlasti nikad nisam dobio nijednu primedbu niti zabranu. Mada sam bio sa njima i u povremenim sukobima, to na organizaciju tribina nije imalo nikakvog uticaja. Predavačima smo plaćali skromne honorare od 50 evra i obezbeđivali prevoz. Saradnja sa medjima je bila odlična – ističe Samardžić.

 

Rad tribinskog programa povremeno je podržavala i Fondacija za otvoreno društvo.

 

– Često sam se prijavljivao na republičke i pokrajinske konkurse, ali nikad nisam uspeo da dobijem ni jedan jedini dinar – nastavlja Samardžić.

 

Najambiciozniji poduhvati bili su konferencije koja je finansirala baš Fondacija za otvoreno društvo. Teme su bile „Vojvođansko pitanje“, „Srbija posle Miloševića“, „Politički ekstremizam u Srbiji“, „Zaštita manjina u novom ustavu“…

 

– U jednom periodu bilo je i gostiju iz regiona, pa čak i iz Sjedinjenih Američkih Država, Meksika i drugih zemalja. Uređivački koncept je bio jednostavan. Važna je bila samo kvalifikovanost predavača. Svaki gost mogao je da govori šta god je smatrao za potrebno. Jedino ograničenje je bilo da nije dozvoljeno širenje mržnje prema bilo kome. I to se nikad nije ni desilo – naglašava Samardžić.

 

On navodi da su se posle 2012. uslovi za organizovanje programa konstantno pogoršavali. Sve javne institucije, zbog novih budžetskih pravila, izgubile su finansijsku, a to znači i programsku autonomiju.

 

– U ranijem periodu Kulturni centar je dobijao, u više navrata tokom godine, određeni iznos sredstava. Posle 2012. svaki pojedinačni autorski ugovor prosleđivan je gradskoj upravi koja je odobravala plaćanje. Čekanje na transfer bivalo je sve duže, uvek je postojala mogućnost da honorar neće biti plaćen na vreme. Broj tribina poslednjih godina drastično je smanjen, a potom je usledila i pandemija – kaže Samardžić.

 

miroslav samardžić
Foto: Zrenjaninski socijalni forum

 

Ranije je bilo sporenja, ali uvek produktivnog

 

Posle 25 godina na mestu urednika tribinskog programa, iza Samardžića ostaje više od 700 održanih tribina, konferencija, okruglih stolova, čak i izložba o antifašizmu u Zrenjaninu tokom Drugog svetskog rata, koja je organizovana u saradnji sa mladim istoričarima iz udruženja „Zrenjanin eksplorativa“.

 

– Vodio sam tribinski program sa velikim zadovoljstvom. Upoznao sam veliki broj najviđenijih intelektualaca iz Srbije i regiona, sa mnogima sam se sprijateljio. Imao sam i mogućnost da unapredim svoje obrazovanje. Dosta sam čitao kako bih što bolje organizovao programe i pobuđivao razgovor između predavača i publike. Rado ću nastaviti da se bavim takvim aktivnostima i ubuduće, ukoliko budem pronašao sponzore. Jer, kao i svaki drugi program u kulturi, i organizovanje tribina košta – napominje naš sagovornik.

 

Pratite portal zrenjaninski.com i na Instagramu

 

A na pitanje da li su u vreme društvenih mreža tribine i dalje zanimljivo mesto za sukobljavanje mišljenja i stavova i kakva je njihova budućnost, Samardžić odgovara:

 

– Mislim da nove tehnologije neće potpuno potisnuti razgovor ljudi o javnim stvarima, licem u lice. Internet i društvene mreže mogu pomoći da se publika proširi, a YouTube je dragocen. Ono što me više brine jeste zagađenost javnog prostora u Srbiji. Na mojim tribinama postojao je zavidni nivo kulture dijaloga. Bilo je sporenja, ali uvek produktivnog. Danas je javni prostor u Srbiji do krajnosti zagađen, i neće biti lako da se vrati u podnošljivo stanje – zaključuje Miroslav Samardžić.

 

Prijavite se na naš newsletter i jedanput nedeljno najvažnije vesti iz Zrenjanina i okoline stizaće na vašu e-mail adresu.

 

Podeli članak

Dodaj komentar

Klikni da bi ostavio komentar

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.

sinovoz