Kovid priča Aleksandra Blanuše: Virus izazvao upalu oba plućna krila

Svakodnevno nas nadležne zdravstvene institucije izveštavaju o broju zaraženih koronavirusom u gradu Zrenjaninu i okolnim opštinama. Iako se zvanično ne saopštavaju imena obolelih, a mnogo ih je, uglavnom svako od nas poznaje nekoga ko je u kućnoj izolaciji ili je hospitalizovan zbog pogoršanog zdravstvenog stanja.

Jedan od naših sugrađana koji je oboleo od virusa korona je i poznati gradski fotograf Aleksandar Blanuša. On se suočio sa upalom oba plućna krila i trenutno se nalazi u kućnoj izolaciji.

PROČITAJTE JOŠ: Zavod za javno zdravlje Zrenjanin: Za nedelju dana još 884 slučaja zaraze

Informativni portal zrenjaninski.com ga je kontaktirao kako bi sa nama podelio svoju priču o tome kako je saznao da je zaražen koronavirusom, kakve je simptome imao i kome se obratio za pomoć. Njegovu ispovest objavljujemo u celosti.

Aleksandar Blanuša: Danima sam imao visoku temperaturu

Vraćam film unazad… Dan je 16. novembar, ja sam na poslu, supruga me zove i kaže da ima temperaturu, trese je groznica. Javlja se lekaru i ostaje kod kuće. Nadamo se da je samo običan grip.

Četiri dana kasnije osećam da se tresem i da mi raste temperatura. Javljam se kolegama i idem kući. Telefonom se javljam lekaru. Tolika je gužva u prvoj ambulanti da doktorka priča telefonom sa mnom, priča sa još nekim, neko joj ulazi u prostoriju. Samo me savetuje da uzmem antibiotike, C vitamin, cink, probiotik… Takođe, kaže mi da nas je sve porodično prijavila u kovid ambulantu na Zelenom polju kako bismo se testirali. Zvaće nas neko.

Subota, nedelja, ponedeljak… Temperatura ne prestaje. Dani prolaze, a niko ne zove. Svi u porodici smo po preporuci doktorke izolovani, ali ne znamo šta se dešava.

Kašalj se posle tri – četiri dana pojačava, ali temperatura nestaje.

Kašljem sve jače, već sedmi dan. Zovem moju doktoricu privatno i ona mi saopštava da je od onolike gužve pala i slomila rebro. Užas! Oni na prvoj liniji fronta ne znaju gde udaraju.

Uzgred, ljudi ne znaju da ne treba da idu u svoju ambulantu, nego da se prijave telefonom.

Doktorka mi saopštava da čekam i dalje, i da će me zvati iz kovid ambulante, ali da sporo ide. Ona im je javila mejlom.

Prošlo je već deset dana ja i dalje kašljem, već imam i napade gušenja, ali samo ponekad.

„Dolaze ljudi koji ne mogu da stoje, guše se…“

Tog 1. decembra pozivam prijatelja doktora Mileta Kovačevića i pitam ga šta da radim. Kašljem već deseti dan, svi sedimo zatvoreni kod kuće, ali ništa ne znamo. Doktor me odmah upućuje u kovid ambulantu.

Dan kasnije, u 9.30 časova, dolazim ispred kovid ambulante, jer imam zakazan pregled u 10 sati. Ispred ambulante je još petnaestak ljudi, svi imaju zakazano u deset. Dolaze ljudi koji ne mogu da stoje, guše se, njih uvode odmah.

Posle sat vremena prozivaju i mene, non-stop kašljem. Doktorka mi sluša pluća, kaže sve je OK, nešto malo se čuje na plućima i predlaže da me pregledaju na infektivnom.

Odlazim u bolnicu i tamo nastaje haos. Na infektivnom odeljenju imate dva ulaza, nema pravila. Broj onih koji čekaju ne znači ništa koliko ćete čekati. Odlazim desno. Ništa ispred, samo jedan otvoreni šator i pomoćni WC. Napolju nula stepeni.

Nema nigde okačeno šta treba da radite, kome predajete koje papire, šta ako ste prvi put došli, šta ako ste na kontroli, šta ako ste samo vraćeni sa rendgena.

„Lekar i medicinska sestra od posla padaju sa nogu“

Ljudi stalno ulaze i pitaju, svi nervozni. Jedan doktor i jedna medicinska sestra padaju sa nogu, ne postižu sa svima i da pričaju i sve da pregledaju.

Niko ne pravi selekciju, ko ide preko reda, a neko mora, ima teško bolesnih, dijabetičara, astmatičara, onkoloških pacijenata… A ima i onih koji su zalutali, imaju malu temperaturu i ne znaju gde da idu, ne znaju da bez uputa ne može niko da ih primi. Možda i nemaju kovid-19.

Dolazi čovek i kaže da jedva diše i da ima temperaturu. Kaže da su ga izbacili iz Urgentnog centra. Drugi mu dobacuje – „pa, čoveče, ne smeš tamo, zarazićeš ostale koji su u urgentnom, a nemaju kovid“. Totalna konfuzija.

Posle pet sati čekanja prima me dr Ristić, divan i strpljiv čovek. Pregleda me i kaže – ‘ajmo, brzi test i snimanje pluća na rendgenu, za svaki slučaj. Snimam pluća, opet nagađam gde se to radi, nigde ne piše, raspitujem se. Snimaju me za pet minuta i onda opet u red, čekam…

Promrzao sam, čekam već sedam i po sati, ništa nisam jeo, ništa pio.

Proziva me doktor. Saopštava mi, brzi test je negativan, ali nije dobro, imate obostranu upalu pluća, i gore i dole, i levo i desno… Užas!

Rade mi hitno PCR test.

„Gledam kako iznose ljude pokrivene preko glave“

Doktor me šalje kući u strogu izolaciju i saopštava mi da dođem sutradan, čim dobijem test, kako bi znao gde da me zadrži. Infektivno ili plućno. Obavestiće me neko telefonom. Kod kuće svi paničimo i pakujemo stvari za bolnicu.

Dan je 3. decembar. Spreman sam, stiže poruka: „Idite na sajt eZdravlje da vidite rezultate PCR testa“. Unosimo podatke i opet šok, pozitivan sam na kovid-19.

Pakujemo stvari i nazad u bolnicu, na infektivno odeljenje, opet u red, opet promrzao, čekam na pregled i prijem.

Dok čekam, gledam kako non-stop vozila Hitne pomoći uleću i unose nove hitne pacijente, ali gledam i kako iznose pokrivene preko glave. Užas, strašno je!

Dok čekam, neki ljudi odustaju, ne žele više da stoje u redu, odlaze kući.

Proziva me lekar, isti onaj dr Ristić, divan čovek, saopštava mi da je ozbiljno, a ja ga molim samo da ne ostanem u bolnici. Znam da ima i gorih i težih, ne želim da zauzimam nekome mesto.

Srećom, imao je razumevanja i pušta me da idem kući jer mi ne treba kiseonik. Ležim danima kao biljka, pijem šaku lekova i osećam da ide na bolje. Kašljem i dalje.

„Čekam novo snimanje“

Dan je 8. decembar. Već sam imao kontrolno snimanje i analizu krvi. Bolje je. Čekam 10. decembar i novo snimanje, novu kontrolu kod doktora. Bolje mi je, ali i dalje se zakašljem kad hodam ili pričam.

Svakodnevno mi stižu poruke podrške prijatelja koji nisu zaraženi, ali i onih koji su, nažalost, u bolnici i leče se. Svima želim da što pre pobede ovu krizu.

Tek kada osetite na svojoj koži ili kada neko vama blizak upadne u kovid krizu, shvatite koliko je ovo ozbiljno.

A tako malo je potrebno da se sačuvamo – maske, distanca i vakcine, kad dođe red na njih.

Prijavite se na naš newsletter i jedanput nedeljno najvažnije vesti iz Zrenjanina i okoline stizaće na vašu e-mail adresu.