Društvo

Kako su Bečkerečani reagovali na prvu ženu koja je provozala bicikl

Veliki Bečkerek

Prvi bicikl u naš grad stigao je pre 119 godina, tačnije 1887. godine. Njega je u Veliki Bečkerek doneo Ludvig Hange, naš sugrađanin, koji je izazvao pravu senzaciju vozeći bicikl po prašnjavim i neravnim bečkerečkim ulicama.

 

„Čudo na dva točka“, kako je nazvan ovaj prvi bicikl, engleske marke „Kongaro“, posebno je oduševio mlade ljude. Oni su uočili sve prednosti ovog, u prvom redu, prevoznog sredstva, ali i sportskog rekvizita. Zbog toga su ubrzo u naš grad počeli da pristižu novi bicikli. Samo nekoliko godina kasnije bilo ih je veoma mnogo.

 

Međutim, trebalo je da prođe punih deset godina od pojave prvog bicikla da bi ga našim gradom provozala žena. Naime, 1896. godine, prva žena, čije ime ne znamo, prošla je na biciklu glavnom ulicom Velikog Bečkereka. Ona je izazvala različite komentare prolaznika, uglavnom podsmešljive i negativne.

 

Iz dana u dan sve više poklonika

 

Bicikl je iz dana u dan imao sve više poklonika, pa se povećavao i broj biciklista, koji su zbog loših gradskih puteva, koji su većim delom godine bili neprohodni za bicikliste, bili prinuđeni da voze pešačkim stazama. To je izazivalo nezadovoljstvo prolaznika. Oni su se, uglavnom, žalili na brzu i vratolomnu vožnju mlađih vozača, koji su besomučno jureći, nanosili povrede i odraslima i deci.

 

Zbog toga su gradske vlasti bile prinuđene da donesu saobraćajne propise za vožnju bicikla velikobečkerečkim ulicama. Prema ovim propisima, vožnja bicikla je bila zabranjena u večernjim i noćnim satima u užem centru grada. Ograničena je i brzina vožnje, pa se bicikl mogao voziti brzinom hodanja pešaka. A svako vozilo je moralo da ima zvučni signal, odnosno zvonce ili trubu, za upozorenje pešaka.

 

Efekat ovih mera, međutim, nije bio naročito velik, pa su nemoćne gradske vlasti apelovale preko udruženja biciklista, koji su 1896. godine osnovali „Klub“, da poštuju donete propise kako bi se zaštitili i vozači i pešaci.

 

Ovaj „Klub“, međutim, usmeravao je vozače bicikla, ne samo na poštovanje propisanih pravila, nego ih je i sportski aktivirao. U tom cilju uprava „Kluba“ otkupljuje gradsko zemljište prema aradačkom drumu za izgradnju velodruma, na kojem bi se odvijale biciklističke sportske aktivnosti.

 

Tako je prva internacionalna biciklistička trka, na prelomu dva veka, održana u našem gradu 1. oktobra 1899. godine.

 

Kasnije je na tom prostoru održavano još niz manjih lokalnih takmičenja, na kojima su učestvovali, uglavnom lokalni vozači.

 

I danas, u eri elektronske tehnike i automobilizma, bicikl nije izgubio svoj značaj ni kao prevozno sredstvo ni kao sportski rekvizit. Naprotiv, kao da se povećava broj kako bicikala tako i biciklista, jer pored ekonomske opravdanosti, ovo prevozno sredstvo je višestruko zdravstveno i ekološki korisno.

 

Za portal zrenjaninski.com piše istoričarka Nada Boroš

 

Podeli članak
bomist stovarište zrenjanin
sinovoz
FAM