Portal Zrenjaninski i Laguna poklanjaju knjigu „Brodijev izveštaj“

Informativni portal zrenjaninski.com i izdavačka kuća „Laguna“ ovog vikenda čitaocima poklanjaju knjigu „Brodijev izveštaj“ Horhea Luisa Borhesa.

Da biste učestvovali u nagradnoj igri potrebno je da, ukoliko to već niste učinili, lajkujete Fejsbuk stranicu portala zrenjaninski.com, a zatim da ovaj tekst podelite sa naše Fejsbuk stranice na Vaš Fejsbuk profil, pod opcijom „javno“. Takođe, potrebno je da u komentaru ispod ovog teksta, na našoj Fejsbuk stranici, odgovorite na pitanje: „Gde je rođen Horhe Luis Borhes?“.

Imena dva dobitnika objavićemo u ponedeljak, 3. juna, na našoj FEJSBUK STRANICI.

Nakon dvadesetogodišnje pauze, 1970. Borhes se vratio žanru kojim suvereno vlada: kratkim pričama. Knjiga „Brodijev izveštaj“, koja se sada prvi put pojavljuje u srpskom prevodu, ipak će iznenaditi mnoge koji su stekli utisak da prepoznaju borhesovski poetički kanon.

Pisac koji je ironično ispisivao pojam stvarnosti u zagradama (paralelni svetovi, biblioteka kao kosmos za sebe, elementi mističkih i ezoterijskih učenja) sada u većini priča realistički oživljava opasnu i zlokobnu atmosferu argentinskog podzemlja – s goničima stada, taljigašima, konjokradicama, varalicama na kartama uvek spremnim da svoju ugroženu čast dokažu veštom upotrebom dugih noževa… Večne teme vernosti i izdaje, sudbine i slobodne volje, vremena i pamćenja prožimaju brutalni realizam ove neodoljive knjige, jedne od najboljih koje je Borhes napisao.

Ostao zapamćen po svojim zbirkama priča

Horhe Luis Borhes rođen je u Buenos Ajresu 24. avgusta 1899. Sa devet godina preveo je „Srećnog princa“ Oskara Vajlda. Njegova porodica se seli u Pariz 1914, da bi kasnije prešla u Ženevu u kojoj je Borhes naučio francuski. Pripremajući maturu interesuje se za velike pisce XIX veka i filozofiju. Otkriva jevrejski misticizam posredstvom romana Golem G. Mejrinka. Na putu za Argentinu (1919) njegova se porodica zaustavlja u Španiji, u kojoj će Borhes pisati i kretati se u krugovima ultraističke avangarde.

Po povratku u Argentinu (1921) učestvuje u pokretanju časopisa (Prizma, Proa), sa nekoliko mladih pisaca koji su se okupljali oko M. Fernadesa. Putovanjem u Evropu 1923. otpočinje period bogate spisateljske aktivnosti. Godine 1927. vid počinje da mu slabi, da bi potpuno oslepeo krajem pedesetih godina. Posle očeve smrti (1938), radio je u biblioteci punih devet godina. Zbog suprotstavljanja Peronovoj diktaturi bio je neprestano pod policijskom prismotrom. Posle Peronovog pada (1955), postaje direktor Nacionalne biblioteke, a potom profesor književnosti na Univerztitetu u Buneos Ajresu. Dobio je sa Beketom nagradu Formentor (1961), što mu je otvorilo vrata zapadnog sveta. Od tada počinje svoja putovanja u Ameriku i Evropu na kojima drži predavanja. Nagradu Servantes uručuju mu u Madridu 1980. godine. Umire u Ženevi 14. juna 1986.

Ostao je zapamćen po svojim zbirkama priča, kao što su: „Univerzalna istorija beščašća“ (1935), „Maštarije“ (1944), „Alef“ (1949), „Brodijev izveštaj“ (1970) i „Peščana knjiga“ (1975).

Knjigu „Brodijev izveštaj“ možete pronaći u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, online knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs

Knjižara „Laguna“ nalazi se u Aviv Parku Zrenjanin.

Prijavite se na naš newsletter i jedanput nedeljno najvažnije vesti iz Zrenjanina i okoline stizaće na vašu e-mail adresu.