Kako je nastala, rasla i propala Industrija nameštaja „Žarko Zrenjanin“

Jedan od događaja organizovanih u zrenjaninskim ustanovama kulture, koji je u prošloj godini izazvao veliku pažnju domaće javnosti, jeste izložba pod nazivom „Fabrike nameštaja u Zrenjaninu: Između industrije i primenjene umetnosti“, upriličena sredinom novembra u Malom salonu Narodnog muzeja Zrenjanin.

Autor Dejan Vorgić, inače istoričar umetnosti i kustos Zbirke primenjene umetnosti Narodnog muzeja Zrenjanin, izložbu je priredio u godini u kojoj se navršilo 160 godina od osnivanja fabrike nameštaja Antona Bencea i 75 godina od nacionalizacije preduzeća i preregistracije u vidu Industrije nameštaja „Žarko Zrenjanin“.

PROČITAJTE JOŠ: Poverilac ima saznanja da se u firmi “MDN Agri” uništava dokumentacija

Vorgić je i autor pratećeg kataloga u kojem je, kroz nekoliko poglavlja, predstavljen uspon i pad čuvene zrenjaninske Industrije nameštaja „Žarko Zrenjanin“. Ona je nastala nakon Drugog svetskog rata spajanjem tri nacionalizovana preduzeća: fabrike nameštaja „Anton Bence i sin“, fabrike Pavla A. Melegija i parne pilane „Trgovačkog D.D“.

U jednom od pogona izbio požar

– Sedište novoosnovane fabrike bilo je u Gimnazijskoj ulici broj 8. Preduzeće je u potpunosti nasledilo kapacitete predratnih fabrika, s tim što su radna snaga i mašine Melegijeve fabrike ubrzo preseljeni na lokaciju fabrike Bence. Jedan deo predratnog rukovodećeg kadra ostao je na svojim pozicijama, kao i članovi porodice Bence, ali su u prvi mah njihove funkcije bile degradirane. Njihovo iskustvo, poznavanje procesa proizvodnje i jezika bilo je izuzetno dragoceno za dalji kontinuitet u razvoju fabrike – piše Vorgić u katalogu.

Nakon obnove pogona i registrovanja kompanije 1947. godine pod novim imenom, kao i ustrojavanja fabrike na novim socijalističkim principima, usledio je rast proizvodnje koja je ubrzo premašila onu predratnu. Godine 1961. izbio je požar u jednom od pogona koji je vidno poremetio, ali ne i sasvim prekinuo proizvodnju nameštaja. Usledio je oporavak fabrike, a u godinama koje su dolazile Industrija nameštaja „Žarko Zrenjanin“ je plasirala proizvode širom bivše SFRJ.

Otvaraju se i velika istočnoevropska tržišta, kao što je Sovjetski Savez, gde odlazi dobar deo proizvodnje. U nešto manjem obimu izvozilo se i u Ameriku, Austriju, Čehoslovačku, Poljsku, Mađarsku…

– Nova faza modernizacije usledila je već 1973. godine kada je obnavljana oprema i uspostavljana nova, gotovo automatska linija. To je u to vreme bila retkost na području Jugoslavije. Nove mašine i oprema nabavljene su iz Italije i Zapadne Nemačke. Ova faza je završena 1975. izgradnjom pogona od 6.000 kvadratnih metara. Naredne godine fabrika je u funkciji imala dve linije za sklapanje nameštaja – piše Dejan Vorgić u katalogu.

Industrija nameštaja „Žarko Zrenjanin“ nije preživela tranziciju

U fabričkom pogonu za lakiranje je 1981. izbio požar usled neispravnosti rashladnog sistema. Šteta je procenjena na četiri miliona dinara, a ovaj događaj bio je svojevrsna najava nadolazeće krize. Industrija nameštaja u Zrenjaninu sredinom osamdesetih godina 20. veka prolazi kroz veliku krizu koja se odražava na rentabilnost proizvodnje. U to vreme fabrika je imala 795 radnika.

– Od novembra 1987. pa sve do aprila 1988. godine trajao je stečaj. Pokušaj restruktuiranja fabrike nije dao veće rezultate, a fabriku napušta veći broj kvalifikovanih, a nezadovoljnih radnika. Potom je usledila velika ekonomska kriza, raspad SFRJ i gubitak stranog i dobrog dela domaćeg tržišta. Iako je kvalitet proizvoda i dalje bio na relativno visokom nivou, fabrika je polako gubila korak sa evropskim trendovima – ističe Vorgić.

Tokom devedesetih godina broj radnika i proizvodnja bili su u konstantnom padu. Usledio je dobro poznati scenario koji nisu izbegli ni mnogi drugi zrenjaninski giganti, a koji su nestali sa privredne scene.

Za vreme krize koja je pogodila Industriju nameštaja „Žarko Zrenjanin“ nekoliko stotina preostalih radnika polagalo je nade u demokratske promene i privatizaciju. Posle 2000. godine prestala je isplata plata radnicima, a fabrika je otišla u stečaj. Krajem 2001. godine od preostalih 250 radnika, njih 180 tužilo je fabriku zbog neisplaćenih dohodaka.

Pratite portal zrenjaninski.com i na Instagramu

Juna 2003. godine, na javnoj licitaciji, fabriku za proizvodnju i promet nameštaja „Žarko Zrenjanin“ kupuje „Kolpa holding“ iz Slovenije. Na ovaj način prestala je 142 godine duga tradicija umetničkog oblikovanja nameštaja u fabrici, što je svojevrsni rekord branše na ovim prostorima.

Prijavite se na naš newsletter i jedanput nedeljno najvažnije vesti iz Zrenjanina i okoline stizaće na vašu e-mail adresu.