Jedno od najmanjih sela: Busenje ima svega pedesetak stanovnika (Foto)

Ima malih sela, ima onih još manjih, a ima i – najmanjih. Selo Busenje, u opštini Sečanj, jedno je od najmanjih sela u Vojvodini. U njemu trenutno živi nešto više od 50 stanovnika. Selo nema poštu, nema prodavnicu, nema školu. Ima crkvu i Dom kulture.

Meštani se uglavnom bave poljoprivredom, mada ima i onih koji su zaposleni u susednom selu Jaši Tomiću, ili u Sečnju, a ima i onih koji putuju u Zrenjanin.

O Busenju, selu u kom je proveo najlepše detinjstvo na svetu, za portal zrenjaninski.com priča Atila Molnar.

PROČITAJTE JOŠ: Etno-centar u Belom Blatu privlači pažnju posetilaca ovog banatskog sela

– Iz Busenja su mi roditelji i, iako su se preselili u Zrenjanin, u kom sam i rođen, svoje detinjstvo sam proveo kod babe i dede na selu. Za njega sam i danas jako vezan, imam tamo rođake i kad god mogu, odem u Busenje – priča Atila.

I katastrofalna poplava učinila svoje

Do šezdesetih godina prošlog veka u selu je postojala škola do četvrtog razreda, a đaci su školovanje nastavljali u Jaši Tomiću. Danas i najmanji idu u školu u Jaši. Do škole ih voze roditelji, jer drugog prevoza nema. Automobilom moraju i stariji. Do Jaše Tomića ima tri kilometra, pa se do prodavnice ide i biciklom.

– Busenje je uvek bilo malo selo, ali katastrofalna poplava iz 2005. godine je najviše učinila da se ljudi rasele – govori Atila.

On se seća vremena kada je u selu postojala kuglana, vatrogasni dom, kada su organizovane radne akcije za ulepšavanje sela… Danas od svega toga nema skoro ničega.

Pratite portal zrenjaninski.com i na Instagramu

– Mnogi se pitaju zašto i tih pedesetak stanovnika ostaje u selu. Ali, meštani Busenja su jako vezani za svoju zemlju. To nije kvalitetna zemlja, uglavnom je u pitanju slatina. Ipak, ljudi je vole, kao što vole svoje selo, i kad odu iz njega poslom, vraćaju se. Ima onih koji već godinama rade u inostranstvu, ali bar tri – četiri puta godišnje dođu u selo. Pa i ja, iako živim u Zrenjaninu, vraćam se u Busenje. Imam rođake, u Busenju mi živi kum, tu su uspomene… I svoju decu povedem, želim da i oni znaju odakle potičemo – završava svoju priču Atila Molnar.

Prijavite se na naš newsletter i jedanput nedeljno najvažnije vesti iz Zrenjanina i okoline stizaće na vašu e-mail adresu.