Sport

ZRENJANINCI I OLIMPIJSKE IGRE

ZRENJANIN – Po ko zna koji put Zrenjanin, grad sportova, kako ga odvajkada krste, imaće svoje predstavnike na jednoj od najvećih međunarodnih sportskih smotri – Olimpijskim igrama, koje ovog leta počinju u Rio de Žaneiru.

olimpijske-igre

Početak 31. Letnjih igara prilika je da se prisetimo olimpijskih bisera sa Begeja, o kojima je, u publikaciji „Istorija sporta Zrenjanina“, zborio sportski hroničar Vasa Atanasiju.

Od prve Olimpijade 1896. u Atini, do poslednje 2004, takođe u glavnom gradu Grčke, učestvovalo je 29 takmičara, trenera, sudija i sportskih radnika iz grada u sred Banata. U tom periodu reprezentaivci iz Zrenjanina osvojili su, na sedamnaest Igara, šesnaest medalja, i to šest zlatnih, tri srebrne i sedam bronzanih. Zrenjanin, kao malo koji grad, i u onoj najvećoj Jugoslaviji, može se podičiti svojim vrhunskim sportistima i njihovom učinku na dosadašnjim Olimpijskim igrama modernog doba.

Već na prvoj Olimpijadi, 1896. bio je zvanično prisutan i zrenjaninski lekar Kemenj Ferenc (1860 – 1944), takođe i književnik i publicista koji je za vreme studija u Parizu upoznao barona Pjera de Kubertena i oduševio se njegovom idejom obnavljanja olipmijskih igara. Kao baronov bliski saradnik Ferenc je postao član Međunarodnog olimpijskog komiteta 1894. a na Igrama u Atini bio je generalni sekretar Organizacionog komiteta.

Učešće sportista ovog grada na olimpijskim igrama između dva svetska rata vezano je za ime velikobečkerečke porodice Kristijan. Na Igrama u Amsterdamu, 1928. vrhovni sudija mačevalačkog turnira bio je Kristijan Eugen, inače višestruki šampion države i cenjeni stručnjak u zemlji i inostranstvu. Kao takmičar učestvovao je Bečkerečanin Frajnd Đerđ, ali je eliminisan već u predtakmičenju.

Osam godina kasnije, na Olimpijskim igrama u Berlinu, bio je vođa jugoslovenske mačevalačke reprezentacije. Njegova kćer Kristijan Margita, legenda zrenjaninskog mačevalačkog sporta i učitelj mnogih generacija, učestvovala je u Igrama u Berlinu 1936. U borbi floretom dospela je do polufinala, što je i sada najveći uspeh ovdašnjih mačevalaca na olimpijskim igrama.

– Prvu zlatnu medalju, najdragocenije odličje sa smotre takmičara iz celog sveta, osvojio je nekadašnji fudbaler zrenjaninskog Proletera Milan Galić, koji se proslavio igrajući za Partizan iz Beograda – zabeležio je pokojni čika Vasa Atanasiju. – Ovaj veliki majstor najpopularnijeg sporta bio je kapiten naše reprezentacije na Olimpijskim igrama u Rimu 1960. koja je osvojila prvo mesto, pobedom nad selekcijom Danske. Vodeći gol na ovoj utakmici postigao je Galić.

Slede brojna imena velikana kojima se Zrenjaninci i danas diče. Rvač Proletera Branislav Simić bio je prvi Jugosloven koji se u ovom viteškom sportu, u dalekom Tokiju, 1964. okitio olimpijskim zlatom. Rukometaš Momir Rnić, jedan od najtrofejnijih vrhunskih sportista svih vremena, sa plavom četom se popeo na pobedničko postolje 1984. u Los Anđelesu. Prva pesnica zrenjaninskog boksa Zvonimir Vujin, veslač Milorad Stanulov, rukometaš Jovica Elezović, odbojkaški biseri iz Kleka, braća Vanja i Nikola Grbić, njihov zemljak, košarkaš Dejan Bodiroga, plivač Proletera Ivan Lenđer, još neka su zvučna imena koja su dostojanstveno predstavljala Zrenjanin, Vojvodinu, Srbiju, Jugoslaviju, na Olimpijadi.

Podeli članak
sinovoz
FAM