PISMO NAVIJAČA: Zar će drugi da nam govore za koga da navijamo?!
Sport

PISMO NAVIJAČA: Zar će drugi da nam govore za koga da navijamo?!

pismo navijača
Foto: Pixabay

Mi i oni, naši i njihovi, svačiji i ničiji. Mi jedini i pravi! To su reči koje se u poslednje vreme, u periodu održavanja svetskog nogometno – fudbalskog prevenstva, mogu čuti ili pročitati u raznim elektronskim ili pisanim medijima. Naravno, pored svih pametnih izjava političara i njihovih glasnogovornika.

 

I ne bi tu bilo ničeg nenormalnog da upravo te izjave ili reči nemaju neverovatnu konotaciju. Na besmisao, glupost i bezobrazluk, pre svega. Ali, može im se. Da nas nazivaju idiotima, budalama, da nam dele patriotske lekcije, a da se pri tome niko, od hijerarhijski viših činova, ne ogradi ili oglasi. A i zašto bi!? Valjda su i oni svesni da puno drugih, konstruktivnijih, sadržaja za široke narodne mase baš i nema. Važno je popuniti vakuum. Besmislom i glupostima. Makar to činili iz Grčke, putem Youtuba. Lepo i elokventno.

 

Neki tip sa malo kose, verovatno i sa još manje pameti, baš nam je rekao kako treba da se ponašamo u ovim, po nas, teškim vremenima. Da budemo patriote, da navijamo za one koji su nam prirasli srcu. Ko su ti, blizu naših srca, reći će nam oni. U nekoj TV emisiji, ili ćemo pročitati u nekom slobodnom novinskom mediju. Skoro pa edipovska saga.

 

Inače, ja nisam imao nikakvu dilemu za koga ću navijati. Prvo za naše, na znam da li smem upotrebiti izraz orlove (zbog neke konotacije), što je kratko trajalo, a potom za hrabre, uporne, za najbolje. Ispade da su to naši susjedi, komšije, naši – njihovi. Naši bivši. Poneki iz te momčadi, čak i pravi naši po „vjeri i krvi“ ali pogrešno opredeljeni. Valjda im nismo na vreme rekli da smo mi, u stvari, bolji ali da nemamo puno sreće. Ili da nas je onaj ćelavi vođa nogometnog svetskog klana zaboravio, te nas ne protežira, iako smo mu svojevremeno spasili život. A možda ih onaj drugi ćelavi, onaj naš youtuber iz Grčke, vrli poslanik, nije na vreme prosvetlio u segmentu patriotizma. Tačnije, nije im, a i nama svima, objasnio kako se kalio patriotizam u njegovoj eri. I da je Nole veliki izdajnik. I da, u stvari, sve počinje, svako dobro u tom smislu, od njih i njega, kao velikog pregaoca i ljubitelja novog vala fresko-slikarstva. O tim freskama i ikonama valjda ne treba trošiti reči. Živeli!

 

Milan Nedeljkov,

 

navijač normalnih životnih nazora