Slobodno vreme

Vampir kao turistički brend

RADOJEVO – Za razliku od Valjevčana koji su iskazali želju da lik čuvenog vampira Save Savanovića, junaka pripovetke „Posle 90 godina“ Milovana Glišića, iskoriste kao turistički brend svog kraja, u opštini Nova Crnja ne razmišljaju na ovaj način. A, mogli bi – da hoće.

Priča o krvopiji Milošu, negdašnjem meštaninu Radojeva, sela na teritoriji novocrnjanske komune, poznata je i van granica Srbije. Radojevo je, naime, ušlo u svetsku literaturu o misterijama i do danas neverovatnim slučajevima vampirizma u svetu. Sve to ne bi bilo zanimljivo da je reč o običnim pričama, legendama i predanjima, ali radi se o zvaničnom izveštaju koji je carskom vojnom odseku u Beogradu, oktobra 1732. godine predao major saniteta Jožef Faredi – Tamarski. On je po naređenju princa od Virtemberga poslat u selo Radojevo (u to vreme Peterda) da ispita smrt 11 meštana koji su umrli u januaru i februaru te godine. Kako su stanovnici Peterde tvrdili, to su bile žrtve vampira po imenu Miloš.

Faredi – Tamarski je odlučio da ekshumira nekoliko pokojnika. Iskopavanje je počelo od Miloša, koji je bio sahranjen 15 meseci ranije (aprila 1731). Kada su uklonili zemlju i podigli drvenu ploču koja je pokrivala mrtvaca, Milošev leš je izgledao potpuno netaknut. Međutim, oči su mu sada bile širom otvorene, uprkos činjenici da mu ih je njegova žena zatvorila nakon smrti. Tanak mlaz krvi mu se polako ali konstantno slivao iz usta. Pošto su to meštani zahtevali, Faredi – Tamarski je naredio da se leš probode kocem. Zatim, iz straha da će opet iskopati vampira po njegovom odlasku, naredio je da se leš prelije ugašenim krečom, pre nego što se ponovo zatrpa grob.

Etnolog Bojan Jovanović svojevremeno je ustvrdio da dokument iz 18. veka o vampiru Milošu, koji se nalazi u arhivima u Beču, nije ništa drugo nego želja austrijskih vlasti da demonizuju Srbe!

– Austrijske vlasti iskoristile su taj događaj da Srbe okarakterišu kao nepismene i zaostale. Dokument se bazirao na navodnim faktima, ali i na mitološkom nasleđu Balkana. Berlinska štampa se na senzacionalistički način bavila tom temom i na posredan način pokazivala da je Srbima potreban prosvećen vladar – objasnio je Jovanović.

Bez obzira šta je prava istina o nastanku storije o banatskom krvopiji, činjenica je da bi u novocrnjanskoj opštini mogli da je iskoriste za privlačenje ljubitelja misticizma. Novinar Slavko Popov smatra da sa malo dobre volje jedno od najstarijih naselja u Banatu – Radojevo, može da bude prepuno turista iz zemlje i inostranstva.

– Kada bi se žitelji Radojeva povezali sa komšijama iz Rumunije i napravili međunarodnu vampirsku turu, koja bi objedinila vampira Miloša i čuvenog grofa Drakulu, svi bi bili na dobitku – ubeđen je Popov, dodajući da je posle prekrajanja granica između Srbije i Rumunije groblje na kojem su sahranjeni Miloš i njegove žrtve ostalo kod naših suseda.

Podeli članak
bomist stovarište zrenjanin
sinovoz
FAM