Slobodno vreme YSLAJDER

MILIVOJ PUTIĆ PUTA: MOJE NEZABORAVNO PUTOVANJE NA KUBU

Putovanje na Kubu mnogima je životni san. Nekima se i ostvari. Jedan od onih kojima se ostvario je i naš sugrađanin Milivoj Putić Puta.

– Sanjao sam Kubu godinama i onda mi se, sticajem okolnosti, san i ostvario – priča Puta za portal zrenjaninski.com. – Kad su se stekle okolnosti, mala grupa koja je putovala za Kubu već je bila popunjena, tako da sam uz pomoć agencije na Kubu otišao sam. Želeo sam da je vidim dok je još ovakva, autentična. Fascinatno je kad vas na aerodromu, koji ste tako dugo zamišljali, dočeka Kubanac sa tablom na kojoj piše Milivoj Putić, smeje se Puta dok priča.

Puta je na Kubi bio 11 dana, od 11. do 22. februara. Posetio je Havanu, Trinidad i Varadero.

Havana je grad iz vremeplova. Mnoge kuće su bez vrata, prozora, na ulicama automobili iz 50- tih godina prošlog veka… Ali zato su ljudi veseli, bukvalno na svakom ćošku je neka svirka… Kad god sam ih video, pridružio sam im se i zasvirao. Reč kojom bih opisao ljude je bezbrižnost. Na ulicama i u prodavnicama toliko voća i povrća, mnoge nikad u životu nisam video, opšte šarenilo – priča naš sagovornik.

Puta je obišao i plantaže duvana i fabriku tompusa.

– Tompusi su jako skupi, ali zato ih ima na ulicama, falsifikata, koje možete samo tamo da pušite, nikako da ih iznesete iz zemlje. Glavno piće je, naravno, beli rum “bakardi”, ali ni blizu onog što mi pod tim imenom ovde pijemo. I kokteli, “mohito” i “pina kolada” – kazuje Puta.

Trinidad je grad galerija. Iz Trinidada se ide na izlet u tropsku šumu.

– Išli smo nekim prastarim ruskim kamionom, koji je jednog momenta i prokuvao. Stranci, od kojih je najviše Kanađana, premrli su od straha. Ali, stigli smo i kad uđete u tropsku šumu, zastane vam dah – ističe on.

Varadero je pravo mondensko letovalište.

– U Varaderu, pošto nisam želeo da ležim na suncu pored bazena ili mora, išao sam na ronjenje. To je nezaboravan doživljaj. Sve što sam video vredi, ne svakog evra, nego svakog centa – priča Puta.

Jedinu neprijatnost koju je Puta imao na Kubi je da je tamo saznao da je banka čiji je komitent sa većinskom američkim kapitalom (ovde mu to niko nije rekao) pa nije mogao da koristi karticu.

–Neće ništa što je od Amerikanaca, pa ni pare, tako da skoro da sam ostao bez novaca – smeje se Puta. – Pamtiću Kubu dok sam živ. I po lepoti ali pre svega po ljudima. Mislim da ne vara utisak da su zaista posebni. Srećni i bez interneta i bez žvaka, kojih, zamislite, na Kubi uopšte nema.

Podeli članak
sinovoz
FAM