Kuvarice kroz svoje poruke postaju oruđe u borbi za društvene promene

Postavku dozidnica pod nazivom „Deco biće mesa, ode po penziju baba Desa“, otvorenu u Evropskoj noći muzeja na drugom spratu stalne postavke Narodnog muzeja Zrenjanin, posetioci će moći da pogledaju još do srede, 30. maja.

Dozidnice, ili u narodu poznatije kao kuvarice, pojavljuju se u ovdašnjim domaćinstvima krajem 19. veka. One predstavljaju pravougaono parče platna sa izvezenim idiličnim ornamentom iz svakodnevnog života. Njihova funkcija je dvojaka, budući da pored toga što ukrašavaju zid čuvaju ga i od prljanja. Na njima su predstavljeni brojni motivi iz seoskog života (trava, cveće, životinje), iz kuhinjskog ambijenta (šporet, posude sa hranom, domaćica), kao i motivi sa higijenskim priborom. Dozidnice su vezle devojke za miraz, ali i udate žene koje su po svom ukusu želele da urede kuhinju u kući u koju su se udale.

Osnovna podela dozidnica je na one sa natpisom i bez njega. Moguće je dalje klasifikovati dozidnice na porodične, ljubavne, higijenske, patriotske, dozidnice sa holandskim motivom, šaljive i religiozne.

„Usled društveno-ekonomskog napretka, krajem 19. veka, dolazi do osavremenjavanja domaćinstava. Otvorena ognjišta zamenjuju zidani šporeti. Higijena cele kuće, a posebno kuhinje, brižljivije je održavana, što je za posledicu imalo pojavu zidnih dekorativnih tkanina – dozidnica (kuvarica), najpre u gradskim, a potom i u seoskim sredinama. Međutim, s pojavom električnog šporeta, modernizacijom kuhinje i pojavom pločica, iz upotrebe polako nestaje ovaj tekstilni predmet u svojoj tradicionalnoj funkciji. U  21. veku javljaju se nove dozidnice koje koriste formu tradicionalnih, ali uvode drugačiji sadržaj koji se kritički odnosi prema aktuelnom položaju žena, ali i prema celokupnoj društvenoj situaciji“, objašnjavaju kustosi Etnološkog odeljenja Narodnog muzeja Zrenjanin, koji su i autori postavke.

Zrenjaninka Pavka Martinović bavi se izradom savremenih dozidnica od 2015. godine. Članica je udruženja „Nepraktična žena“, koje se, kako same kažu, izradom „Novih kuvarica“ bore za jednakost, solidarnost i prvo glasa žena. Podstaknuta natpisima u novinama, izrada dozidnica postala je njen lični protest i način na koji se zalaže za savremenu ženu i njena prava.

Pavka je stava da muškarci nisu emancipovani, ako do sada nisu naučili da poštuju ženu. Na njenim dozidnacima nalaze se i poruke koje kritikuju trenutno stanje društva. Dotiče se različitih tema kao što su nasilje nad ženama, feminizam, nezaposlenost, siromaštvo, tranzicija, privatizacija, nepotizam, politika, problem starih i tako dalje. Na taj način nove kuvarice izlaze iz privatne sfere doma u javni prostor i kroz svoje poruke postaju oruđe u borbi za društvene promene. Sve natpise i motive na dozidnicama osmišljava sama. Na dozidnicama koristi oba pisma, želeći na taj način da ispoštuje multietničku i multikulturalnu sredinu u kojoj živi.

Funkcija novih dozidnica svakako da nije ista u odnosu na vreme kada su se pojavile. Pavkine nove dozidnice pokušavaju da kritički objasne stanje u društvu u svim sferama, pre svega sa akcentom na ženu.