Glumci u seriji „Nemanjići“ nose obuću koju je izradio obućar Mišo!

Verovatno da većina onih koji su pažljivo gledali seriju „Nemanjići“ nisu znali da je čak 60 pari obuće, muške, ženske i dečije, kao i delove opreme, uradio Zrenjaninac Miloš Mišo Surutka. Zrenjaninci ga znaju kao odličnog obućara, a retki kao čoveka koji je uradio oko 1.000 pari razne obuće za pozorišne predstave, serije i filmove.

– Radio sam za gotovo sva vojvođanska i većinu beogradskih pozorišta – priča Mišo za portal zrenjaninski.com. – Uglavnom radim za predstave epohe – radio sam obuću za Šekspirove, Molijerove predstave, a u lepom sećanju mi je predstava „Jelena Anžujska“… Puno sam radio za pozorišne predstave za decu. Sećam se kako sam za predstavu Lunja i Maza napravio cipele u obliku pseće šape, samo bez kandži. Ili čizme koje imaju zube. Poslednje što sam radio za pozorište su posebne cipele za operu „Atlantida“, koja se igra u Hrvatskom narodnom kazalištu u Splitu. Te su cipele bile posebno zahtevne, jer su visoke 30 centimtera, a moraju da budu udobne, lagane i stabilne, priča Mišo.

Osim za splitsko pozorište, Mišo je radio i za pozorišta u Temišvaru, Rijeci, za letnji festival u Tivtu, za pozorište na Cetinju…

– Nađu me kostimografi. Zadovoljni su saradnjom, pa me preporuče drugima, tako to ide u pozorišnom svetu. Najbliži saradnik mi je kostimograf, ali vrlo često i sam reditelj. Ima onih koji žele da sve drže pod kontrolom – govori Mišo.

I kad radi za filmove i serije, na umu Mišo uvek ima epohu, kvalitet i, naravno, udobnost i trajnost.

– Radio sam obuću i kožnu opremu za film „Sveti Georgije ubiva aždahu“, a i fudbalske lopte za „Montevideo, bog te video“. To mi je stvarno bio izazov – fudbalske lopte iz tog vremena su imale pertle. Nije lako loptu od kože napraviti, a tek sa detaljima. I, na kraju, nisu mi sve ni plaćene, ali dešava se i to – kaže Mišo.

Obraduje ga svaki poziv telefonom ili sad i-mejlom iz pozorišta, jer pozorište je važan deo njegovog života. Najviše voli da radi za pozorište, pa za serije i filmove. Naravno, to se ne dešava svakog dana. Svoju radnju zato uredno otvori, sačeka ljubazno svaku mušteriju kojoj treba da se obuća popravi, a kad ugrabi vremena, uradi nešto i za svoju dušu. Ali, o tome nekom drugom prilikom.