OVO JE ISPRAVAN STAV: JOŠ IMA MLADIH KOJI OSTAJU NA SELU

MELENCI – Nikola Mojsin maturant je Srednje poljoprivredne škole u Zrenjaninu. Inače, rodio se i živi u Melencima, a u školu u Zrenjanin dolazi redovno svakog dana. To je još jedan primer kako selo nije daleko i kako se i iz sela može svuda stići. Za to su, naravno, potrebni neki preduslovi.

– Oduvek sam znao da ću se baviti poljoprivredom – kaže Nikola. – Moji roditelji se bave ratarenjem, to sam zavoleo od malih nogu i poljoprivredna škola je moj logičan izbor.

Nikola, u svom budućem poslu na imanju, odnosno u poljoprivrednom preduzeću koje drže njegovi roditelji, neće početi od nule. Za to su se pobrinuli roditelji i stričeva porodica, jer ove dve porodice već više decenija zajednički posluju.

– Moji roditelji se time bave, imamo svoju zemlju, uzimamo i u zakup, imamo skladišne kapacitete i kompletnu mehanizaciju za obradu zemlje. Smatram da osnovna znanja nisu dovoljna za bavljenje poljoprivredom u savremenim uslovima i zato planiram da nastavim školovanje na fakultetu. Po završetku studija, vratiću se na imanje – priča Nikola i dodaje da mu je znanje koje je stekao u Poljoprivrednoj školi od velikog značaja.

– Bar jedan dan imamo praksu i vrlo kvalifikovane predavače, tako da sam već sada puno naučio i pokušavam da primenim na svom imanju – dodaje naš sagovornik.

Nikola je nedavno boravio u studijskoj poseti Nemačkoj. Za nedelju dana, najbolji đaci imali su priliku da se upoznaju sa poljoprivrednom proizvodnjom u okolini Štutgarta i Manhajma.

– Iako se moji roditelji bave ratarstvom, bilo mi je zanimljivo da vidim kako su organizovane nemačke farme. Primetio sam da nam je mehanizacija na vrlo sličnom nivou, ali u organizaciji posla zaostajemo. Zato mislim da je budućnost sela i poljoprivrede u školovanim mladim ljudima – kaže Nikola.

Ovaj mladi Melenčanin kaže da mu nikad nije palo na pamet da ode iz sela.

– Iako živim na selu meni je sve jednako dostupno kao i mojim vršnjacima u gradu. Ja brže stignem u Beograd na utakmicu, ili u pozorište, nego neki Beograđanin. Poručio bih svakom mladom čoveku koji ima nešto na selu, da ne odustaje. Ako nema puno zemlje, i na malo se nešto može proizvoditi. Sledite svoje snove i ne možete promašiti – poručuje Nikola.

Mojsini iz Melenaca bave se isključivo ratarskom proizvodnjom. Od životinja imaju samo konje. 

– Imamo 15 rasnih konja, uglavnom lipicanera – priča Nikola. – Oni su tu da nas razvesele i da učestvuju na takmičenjima. Ja se malo brinem o njima, ali uglavnom ih jašem.