ISTRAŽIVALI SMO KAKO FUNKCIONIŠU EKO ČESME

ZRENJANIN – Sela koja su u nekom trenutku dobila takozvane eko česme, rešila su problem snabdevanja vodom za piće. Ona koja nemaju eko česme, dovijaju se kako znaju i umeju.

– Naša eko česma funkcioniše dobro, voda je ispravna, a sa nje se snabdevaju ne samo meštani Knićanina, nego i žitelji Perleza i Titela – kaže sekretar Mesne zajednice Knićanin Slobodan Stojković i dodaje da se voda redovno analizira i da su rezultati dobri.

Eko česme funkcionišu i u Melencima, Elemiru i Kleku, a u gradu radi česma u najmnogoljudnijem zrenjaninskom naselju Bagljaš.

– Nama je ova česma spas. Ali, ne samo nama, tu se snabdevaju i stanovnici obližnjeg Aradca. Obezbedili smo rad česme do kraja godine, a šta će biti posle, ne znamo – ističe sekretarka Mesne zajednice „Veljko Vlahović“ Marija Janković, uz napomenu da se voda analizira i da je ona dobrog kvaliteta.

S druge strane, muku sa vodom za piće muče Orlovaćani.

– Imali smo jedan arterski bunar u centru sela, sa kog se nosila voda. Sad se pokvario, a pošto nemamo para da ga popravimo, ostaje nam vodovod – objašnjava sekretarka Mesne zajdnice Orlovat Jelena Tarajić Ostojić.

Orlovaćani imaju tri javne česme, ali priključene su na vodovod, što znači da je voda istog kvaliteta kao i ona vodovodna. U selu pojedina domaćinstva imaju arterske bunare, i to uglavnom koja se bave stočarstvom. Ima bunara i u ataru, izbušenih u poslednjoj akciji Gradske uprave Zrenjanin.

I meštani Banatskog Despotovca, kako su nam rekli u mesnoj zajednici, piju vodu iz vodovoda. Česme nemaju ni bunare, pa im ništa drugo ne preostaje osim – voda iz vodovoda ili ona kupovna.

Prema onome što kažu nadležni, na sistem novog postrojenja za prečišćavanje vode prvo će biti priključen grad, a onda u nekom drugom talasu i naseljena mesta.