Poljoprivreda

Kad dođe vreme za prodaju pasulja, otkupljivači krenu sa ucenama

pasulj

Nekada je bilo selo sa najviše pasuljara u Srbiji, a nekad je i celo selo živelo od pasulja.

 

– Bilo nekad, više nije – kaže za portal zrenjaninski.com Mladen Žuža, najpoznatiji pasuljar iz Ravnog Toplovca. – Pasulj se sve manje seje, a i u selu je sve manje mladih koji bi mogli da nastave tradiciju. Već godinama pasulj nije isplativa kultura a, kako stvari stoje, tek neće biti, tako da dok ima nas starih da ga sejemo, biće ga u Ravnom Toplovcu. Za deset godina bogami ne znam, kaže Žuža.

 

Ovogodišnji rod pasulja u Ravnom Topolovcu je na granici proseka, ili malo ispod proseka.

 

– U vreme osemenjavanja bilo je mnogo kiše, pojavile su se bolesti, tako da je situacija bila različita od njive do njive – kaže Žuža. – Kad dođe vreme za prodaju, otkupljivači krenu sa ucenama. Kad kažemo cenu, oni odgovore uvešćemo ga iz Kirgistana. Domaći pasulj ne može da konkuriše uvoznom po ceni, trgovinski lanci kupuju na veliko ogromne količine i jasno je da je cena niža. Mislim da za deset godina neće zelene pijace ni biti. A ni domaćeg pasulja, veli Žuža.

 

Na veliko, pasuljari su „sumporaš“ prodavali za 250 dinara. Taj se još ne uvozi, objašnjava Žuža, pa se i traži. Beli je jeftiniji, jer ga ima i otkupljivači ga skoro i ne traže.

 

– Pasulj gajim od 1984. godine i, nažalost, svaka godina je sve gora i gora za proizvođače – ističe Žuža i dodaje da kad prestane da se bavi pasuljarstvom, a uskoro će, jer je već blizu 70. godine, pitanje je ko će posao naslediti.

 

Podeli članak
sinovoz
FAM