KNJIGA ZA VIKEND: PREPORUKA SNEŽANE OLUŠKI VLAČIĆ, DIPLOMIRANOG DEFEKTOLOGA

Ove nedelje pred vama je vrlo inspirativna preporuka. Proverite kako je o knjigama koje voli da čita pisala Snežana Oluški Vlačić, diplomirani defektolog.

Književna preporuka koju smo vam pripremili za poslednji vikend u maju neobična je jer se sastoji iz tri knjige. Donosimo vam tri naslova: „Beskrajnu muziku“ Vikrama Seta, „Aretmizijinu strast“ Suzan Vriland i „Krvnika ljubavi“ Irvina Jaloma. Pomenute knjige za vas je odabrala Snežana Oluški Vlačić, diplomirani defektolog-oligofrenolog i muzikoterapeut.

„Razmišljajući šta preporučiti kao knjigu za vikend, shvatih da je teško ponuditi nešto što bi moglo biti univerzalno štivo, dovoljno pitko i zanimljivo, a po ukusu mnogih. S obzirom da su, zbog mnogobrojnih obaveza, retki trenuci odmora, najčešće čitam stručnu literaturu. I da, baš tako – generalno smo više fokusirani na rad, obaveze, a sve manje se bavimo umetnošću, emocijama. Upravo zato bih ponudila nekoliko knjiga koje se zapravo bave „začinima života”.

„Beskrajna muzika“ u kojoj Vikram Set kao virtuoz na instrumentu gradi savremenu kompoziciju satkanu od umetnosti, muzike i ljubavi. Ovo je priča o muzičarima koji žive umetnost, otvarajući se isključivo kroz muziku, ali problem nastaje kada neko poželi sebe da podeli sa „drugim svetom“. Muzika i ljubav su u nama samima, jer kako drugačije objasniti da je moguće voleti kroz muziku, ili svirati emocijama, čak i kad sluh nestane. Kroz ceo roman se provlači pitanje: koliko je teško pomiriti porodični život, strasti i genijalnost…?

Istim pitanjem se bavi i Suzan Vriland u romanu „Artemizijina strast“, nadahnuto i snažno pripovedajući o jednoj od retkih postrenesansnih slikarki Artemiziji Đentileski. Dirljiva i nadahnuta priča o ženi  koju je silovao njen učitelj slikanja, da bi dodatno bila ponižena na papskom dvoru i stigmatizovana kao raspusna žena, a njeno svedočenje odbačeno. Kasnije stupa u ugovoreni brak, snažno se boreći da nadvlada ogorčenje i uskladi zahteve karijere i majčinstva. Autorka romana vrlo suptilno oslikava život i umetnost ove nedovoljno cenjene slikarke, koja se mogla meriti sa najvećim majstorima svoga doba.

Ljubav i psihoterapija su, kaže Irvin Jalom, neuklopive. On govori da se terapeut bori protiv tame i traži prosvetljenje, dok je romantična ljubav podržana misterijom i raspada se pred analizom. “Ne želim da budem krvnik ljubavi“ – kaže Jalom. Za kraj preporučujem upravo Jalomovo delo “Krvnik ljubavi”, napisano kao zbirka od deset uzbudljivih psihijatrijskih priča pisanih na osnovu njegove prakse. Različite priče o ljudima sa poljuljanim uverenjima, strahovima iz mladosti, frustracijama, opsesijama, dilemama… Irvin Jalom nas podseća da naše najdublje želje i žudnje nikada ne mogu biti ispunjene: želje za mladošću, zaustavljanjem starenja, povratkom onih koji su nestali, za večnom ljubavlju, smislom života, besmrtnošću.

Istovremeno Jalom pripoveda i svoju sopstvenu priču iz ugla terapeuta, pokušavajući da izmiri svoje “suviše ljudske reakcije” sa senzibilitetom koji bi psihijatar trebalo da ima. Govoreći o smislu života, za koji kaže da je potraga za smislom kao potraga za zadovoljstvom: što ih više svesno tražimo, manje verovatno je da ćemo ih naći. On nas u knjizi suočava sa svim strahovima i sa samima sobom, a mi treba da shvatimo da se u svakom ljudskom biću nalazi bol, ali i lepota koje život čine vrednijim i osmišljenijim.”

Priredila: Aleksandra Idvorjan