Kultura YTOP

KNJIGA ZA VIKEND: PREPORUKA MARIETE GIGIĆ, PROFESORKE KLAVIRA

Marieta Gigić
Marieta Gigić

Produženi praznični vikend koji je pred vama možete posvetiti čitanju. U slučaju da to i jeste vaš plan, pogledajte preporuku Mariete Gigić, profesorke klavira. Ona se odlučila za naslov „Sitnice koje život znače“ autora Lorenca Maronea.

 

Marieta Gigić

 

„Knjiga počinje ovako, i baš ta direktnost početka me je odmah uvukla u priču: „Moj sin je homoseksualac. On to zna. Ja to znam. Ipak, nikad mi nije priznao. Ništa strašno, mnogi čekaju da im roditelji umru da bi mogli da se opuste i u miru žive sa svojom seksualnošću. Samo što to sa mnom neće ići, ja nameravam još dugo da živim, bar još desetak godina. Dakle, ako Dante želi da se emancipuje, moraće to da uradi mimo dolepotpisanog. Ne pada mi na pamet da umrem zbog njegovih seksualnih sklonosti.“

 

Čezare živi u zgradi, sprat deli sa jednom staricom Eleonorom – koja skuplja mačke i koju bratanica pokušava da izbaci iz stana i sa jednim mladim bračnim parom. Dani mu prolaze gotovo uigrano sve dok jedne noći ne čuje svađu para, a zatim ne sretne mladu komšinicu Emu sa natečenom usnom i sunčanim naočarima kojima pokušava da sakrije masnice. Čezare ne voli da se meša u tuđe živote, ne zanima ga ko šta radi, ne viri kroz prozor ni kroz špijunke, on samo želi svoj mir, cigarete, masnu hranu i da ga svi ostave na miru. Ali odjednom ne može da prestane da razmišlja o Emi i želi da joj pomogne. Međutim, zaboravlja da možemo pomoći samo nekome ko tu pomoć želi da prihvati.

 

Uz to, Čezare nas vodi kroz svoju prošlost i neuzvraćene ljubavi. On je hrabar, odbija da prihvati da je ostario, ljudi ga nerviraju, ali nekima ipak dozvolio da mu se približe. Stvarno sam uživala. Smejala sam se junaku ove knjige i njegovom namćorastom duhu, dok sam se, s druge strane, prisetila svih tih sitnica koje život znače. Ova knjiga nam pokazuje da godine nisu važne, da mladost zavisi od razigranosti srca a ne od broja bora. Preporučujem vam baš ovu knjigu jer je u njoj savršeno uklopljen humor sa onom surovom, bolnom istinom o zlostavljanju žena.

 

I za sam kraj, još nekoliko divnih citata koje sam pronašla čitajući ovu knjigu. „Ne bore se svi ljudi na isti način sa usamljenošću: neki se zatvore u kuću, drugi se previše vezuju za životinje, a neki na kraju nauče da razgovaraju sa tišinom.“; „Ako niste u stanju da se uzdržite, raziđite se. Dete koje živi bez jednog roditelja možda će izrasti u nesigurnog i nezrelog čoveka, ali ono koje raste okruženo mržnjom i nasiljem, nikada neće naučiti da voli. A nema većeg zla koje jedan roditelj može svom detetu da nanese.“

 

„Niko ne može da bira gde će sudbina postaviti njegov stakleni akvarijum, da li će ga smestiti u mirnu kuhinju jednog starca ili na komodu u predsoblju jedne kuće u kojoj će se dogoditi tragedija. Kažu da o tome odlučuje slučaj. Slučaj, ponekad, može i da se postara da nam se ceo svet sruši, da nam ostane samo da se borimo za vazduh u nadi da će neko naići i podići nas. Nevolja je u tome što je čekanje uglavnom duže od smrtne agonije.“

 

Priredila: Aleksandra Idvorjan

Podeli članak
bomist stovarište zrenjanin
sinovoz
FAM