KNJIGA ZA VIKEND: Preporuka diplomiranog sociologa Andreja Cvetića

Ove nedelje naša rubrika namenjena ljubiteljima knjiga usmerena je na memoarsku prozu. Tačnije, diplomirani sociolog Andrej Cvetić pisao je o knjizi „Život u mračnim vremenima“ Ernsta Pavela.

„Iako memoarska proza može delovati daleko i nepristupačno savremenom čitaocu, ona predstavlja jedan specifičan, gotovo ispovedni osvrt na sopstveni život koji čitaoca i pisca približava do intimnosti. Od dnevnika se memoari razlikuju po tome što se u njima piše iz perspektive proživljenog života i iskustva, te mogu stvoriti sintezu koju dnevnik ne može pružiti.

Ernst Pavel upravo iz ovakvog rakursa opisuje svoj život učeći nas da znanje ne može biti i nije jednako iskustvu života. Pavel se kao i brojni drugi Aškenazi nakon 1933. obreo u tadašnjoj Jugoslaviji bežeći od nacističkog progona. Jugoslavija nije široke ruke dočekala izbeglice, naprotiv, ograničenja sloboda i ponižavanje progonjenih Jevreja vršeno je birokratski dosledno. Nemilosrdne zabrane rada doseljenim Jevrejima mladog Pavela, koji je za kratko vreme naučio srpski, ubrzo pretvaraju u hranioca porodice. Posao nalazi kod Gece Kona, najčuvenijeg beogradskog knjižara međuratnog perioda. Istovremeno, Pavel postaje i protagonista beogradskog socijalističkog podzemlja u zemlji strogog policijskog nadzora i represije.

U ovom preseku iskustva mladog izbeglice, radnika i socijaliste, a nadasve Jevrejina, jasno nam se odmotava društvena sudbina „prezrenih na svetu“. Sudbina čiji je svaki sledeći korak nesiguran i moguće završni. Posebna vrednost ovih memoara jeste u tome što govore iz akterske perspektive o socijalističkim idejama među omladinom u međuratnom Beogradu. Ohrabrujuće je čitati da društvena kritika i otpor fašizmu postoje kao nedvosmisleni stav omladine, uprkos svim pokušajima školskog sistema da zatre socijalističke ideje kod učenika. Ohrabrujuće je čitati da postoji stvaralački i revolucionarni poriv uprkos svim društvenim okolnostima koje ne idu u prilog socijalnoj pravdi. Ne ohrabruje Pavelovo svedočenje da se ista napredna omladina lako transformisala u aparatčike željne priznanja i dosledne sporovodioce naloga.

Dijalektički, nada i upozorenje prepliću se u ovim memoarima. Dodatno njihova aktuelnost se potvrđuje u tekućoj „migrantskoj krizi“, podsećajući nas da su u Evropi zatvorene granice jednom već postojale za jevrejske izbeglice i postavlja nam pitanje čemu se može nadati društvo koje zatvara granice onima koji beže od progona?“

Priredila: Aleksandra Idvorjan