KNJIGA ZA VIKEND: Ovonedeljna preporuka Aleksandra Čavića
Kultura

KNJIGA ZA VIKEND: Ovonedeljna preporuka Aleksandra Čavića

aleksandar čavić
Aleksandar Čavić

I ovog vikenda informativni portal zrenjaninski.com je za svoje čitaoce pripremio redovnu rubriku u kojoj promovišemo pisanu reč. Ovog puta književnu preporuku je napisao Aleksandar Čavić. On se odlučio za „Srpsku trilogiju“ Stevana Jakovljevića.

 

„Ovog leta sam imao čast da se poklonim senima naših heroja na Gučevu. Dok sam kroz oblake gledao u daleku Drinu počele su da mi naviru slike iz „Srpske trilogije“ Stevana Jakovljevića. Danas nepravedno zaboravljen, Stevan Jakovljević je bio naš znameniti pisac, naučnik, rektor Beogradskog univerziteta i jedan od 1.300 kaplara.

 

On živo i autentično, kao neposredni učesnik tih događaja, govori o celokupnom srpskom junaštvu i stradanju od 1914. godine, od prvih velikih pobeda na Ceru i Kolubari, preko zavejane Albanije, albanskih i francuskih luka, Krfa, solunske bolnice… pa do kapija slobode, Kajmakčalana, proboja Solunskog fronta i konačnog povratka u domovinu.

 

U prvom delu trilogije pod nazivom „1914“ Jakovljević nam kroz likove srpskih seljaka, oficira i đaka slika srpsku vojsku prekaljenu u dva prethodna rata. Potporučnik Aleksandar, mladi školovani čovek, tek izašao iz školske klupe, mašta o rumenim devojačkim obrazima dok mu haubička zrna zvižde iznad glava. Pešadijski kapetan Kosta „Turčin“, u prvoj liniji rovova, izmišlja raznorazne psine da bugarskoj vojsci presedne noć. Mladi kapetan Luka sa svojom uzrečicom „kipislcauf“ poentira u svakoj raspravi. Tanasije Tasa Prvulović, mali čovek iz naroda, ume da se „snađe“ u svakoj situaciji za dobro svog stomaka, ali i za svakoga u bateriji kada zatreba. Krsta vozar poznaje konje u dušu… Slike su toliko žive da postajete deo njih…

 

Drugi deo „Pod krstom“ priča o stradanju srpske vojske prilikom prelaska preko Albanije, Drača, Valone, pa sve do Krfa i Vida, o borbi sa hladnoćom, glađu i malarijom.

 

I kao ptica Feniks, srpska vojska se digla iz mrtvih i u proboju opisanom u trećem delu „Kapija slobode“, jurišu nezapamćenom u dotadašnjoj istoriji, pobednički se vratila u domovinu.

 

Čitanjem ovog dela postaje vam jasno od kog je materijala sazdan srpski vojnik, i koliko su nas zadužili svi ti mali ljudi, velikani, koji su dali svoje živote za našu slobodu.

 

Obeležavanje stogodišnjice pobede u Velikom ratu možda je pravo vreme da se ponovo prisetimo ove knjige i uvrstimo je u obaveznu lektiru. Pišući ovo, počeo sam da je čitam šesti put.“

 

Priredila: Aleksandra Idvorjan